Kapetanov Kristina, rođena 09.07.1993 u Kikindi, maturant kikindske gimnazije „Dušan Vasiljev“… Kao mladi talenat bila je u Petnici prošle godine za lingvistiku, ove za antropologiju… Takođe i u trupi Ace Lazića na projektu „Mi smo ceo svet“ (Bujanovac-Kikinda)… …

TRIPTIH ZA PRINCA

I

Dozivam pticu u glasu jutra,

Trajem u vatri tvoje noći.

Krv i reč. U tebi uspavane moći.

Tvoje juče pesmom pretvoriću u sutra.

 

Tvoji drhtaji su pohod.

Pod kožom ti tinta i tmina.

Bez pesme si siva praznina,

Uz pesmu si samo usamljeni brod.

 

Prinče, ova reč je nikla iz tebe,

Iz tvog žara koji zebe,

Iz tvog žara koji traje.

 

Kroz mene pevaj sve oteto vreme,

Na moju reč dodaj svoje breme,

Prinče, kroz mene koračaj ka sebi.

 

II

Ti si skriven u kutu teške, leznje noći,

Ali dah tvoj plovi do zimskog svanuća,

Sama si pesma, dah izvan pluća,

Misao kojoj put ne znaš, ali od krvi će poći.

 

Pevam o ukradenom trajanju,

Pevam o nečemu u krvi što mi je daleko,

O časovniku preko koga se prelilo mleko,

O reči koju su prećutali, o neprozvanom kajanju.

 

Ponovo pusti pesmu krilima ptice,

Otpevaj mi snove o mirisu tišine,

Sa jezika spusti sliku na moje lice.

 

Znao si da probudiće se dan,

Da rodiće se neko ko udahnuće prašinu, da ostane žar,

Ko prozvaće rečite zore čar.

 

III

Rođen za lepotu i purpurne noći,

Da težiš, da traješ.

Ogrezao u reči,

Ispraćen pod velom, u mučnoj jasnoći.

 

U šapat su skrili

Tvoj odlazak pre sumraka,

Pod senku skrivanje zraka,

Onih što jedva da su i bili.

 

Ti traješ! Kroz svoje pesme, vatru.

Reč je tvoja boja koju ne mogu da satru.

A vreme tek pevaće o tvojoj slobodi.

 

Prinče poezije, ti jesi!

Skarletno nebo što se misli desi.

Kroz pesmu ti si ptica što se ponovo rodi.