Damjana Vijisić Đurović, rođena je1993.godine u Pancevu. Osnovnu skolu „Goce Delcev“ sam zavrsila u Jabuci, i u tom vremenu datiraju njene brojne nagrade iz oblasti slikarstva i kulture. Trenutno pohadja 4. razred srednje skole za dizajn. Pesmu San posvetila je tragično stradalom drugu iz detinjstva, sa kojim je provela mnoge lepe trenutke.

SAN

Njegove oci me kroz noc prate,
njegovi snovi ka meni lete.
Zasto voljeni ne mogu da se vrate,
da joj jednom vidim druga,
ono nasmejano dete?

Njegov osmeh u snove mi dolazi,
njegov zagrljaj pruza mi ruke.
Zasto sam ja ta koja ga prati kada odlazi,
a znam da za njim umiru sve nade, mora, luke?

Kad bih mu samo cula glas,
ozivela bih sva secanja i snove,
u ulici kestena bih se secala na nas,
zivot, igre, kako me radosno zove.

Da sam mu bar poljubac za kraj dala,
bilo bi sutona u sred zemlje klete,
mozda ne bih bila mala,
bez prijatelja ostavljeno dete.