Marina Miletić (14.10.1971.), perfekcionista, poeta, romanticna dusa… Slika, pise, i mnngo toga stvara  sa svojih 10 prstiju…

REKA SNOVA (Poruka u boci)

Sanjala sam…
O, tako divne oči…
Duboke…
Široke poput svemira…
U njima bezbroj Zvezda…
I svaka moje ime nosi..!

Sanjala sam…
O, tako divan pogled…
Nasmejan…
Pun ljubavi i čežnje…
U njemu odsjaj moga lika…
Million slika…
Na svakoj srećna sam..!

Sanjala sam…
O, tako divne usne…
Rumene k’o pupoljak ruže…
Kao polja ruža…
Čitava planeta, samo za mene cveta..!

Sanjala sam…
O, tako divan osmeh…
Osmeh pun sreće…
Razdragan poput prolećnoga Sunca…
A svakom zraku sto sija, razlog Ja..!

I glas sam mu snila…
O, tako divan glas…
Glas melem rani…
Svako slovo pesma…
Svaka pesma meni ispevana..!

Sanjala sam…
…miriše mu koža…
Svaka pora stablo Jorgovana…
A latica, kap mu lepe Duše..!

Sanjala sam Reku Snova…
Plavu…
Bezgraničnu, kao nebo…
Široku kao njegov zagrljaj…
Duboku kao njegova ljubav..!

Moja mala ruka u njegovoj ruci…
Tri koraka moja u njegovom jednom…
Pod nogama šuštanje šljunka i peska…
Poneki zbunjeni pogled…
Nesiguran osmeh…
Nemi razgovor..!

Sanjala sam…
Majke mi…
I ničega tu nije bilo..!!!

Šetali smo obalom svojih snova…
Dugo…
Dugo…
Dok je ta ista reka proticala kraj nas…
Mimo nas..!!!

Sanjala sam… i jedna suza je pala..!!!

Nikada me ne pogledaše oči
u kojima stanuje bezbroj Zvezda sa imenom mojim..!
Ne postoji pogled
sa odsjajem million slika moga lika..!
Nepoljubi me ni polje pupoljaka..!
Neogreja me ni zrak Sunca..!
Neopi me ni cvet Jorgovana..!
Ne čuh ni glas…
…samo nemi krik tišine…
Praznine…
I obećanja..!

Kažu…
…za svakoga od nas postoji Poruka u boci…
Kuda moja plovi..?!
Možda Rajnom… il’ Neretvom..!
Dunavom… il’ Savom..!
U koje More će se sliti..!!!

Još uvek šetam obalama reka…
Obilazim Ušća…
Čekam…

Dobro jutro Savo..!!!
Laku noć Dunave..!!!
Javite mi ako moja Suza ovuda proteče..!
Mada…
…znam…
Ista voda istim koritom
nikada dva puta ne prođe..!

Kažu…
…svako ima svoju Poruku u boci…
Ako na tren sklopiš oči…
…uzeće je neko..!

Moje nema..!!!

Sada, tamo… negde… daleko…
…neko drugi živi moj San..!!!
S’rukom u ruci šeta obalama mojih reka…
Zvezde nose neko drugo ime…
U pogledima neke druge slike…
Ruže ljube neke druge usne…
Zrak osmeha greje drugo lice…
Moj Jorgovan neko drugi bere…!

Sanjala sam… eto…
I jedna je Suza pala..!!!
Jedna kap moga sna…
…u reci bezbroj snova je nestala…
Tražih je…
…al’ je nisam našla..!

Voda života nosi sve…
…i svako će juče jednom biti sutra..!!!