Beograd – Policija je pronašla u Beogradu ukradene slike slavnog španskog slikara Pabla Pikasa – „Glavu konja“ „Čaša i bokal“, kao rezultat saradnje sa švajcarskom policijom, rekao je juče direktor srpske policije Milorad Veljović. On je dodao da policija utvrđuje ko je slike doneo u Srbiju i kada i gde su bile sakrivene.

Reč je o delima iz 1962, odnosno 1944. godine, vrednim više miliona švajcarskih franaka. Platna su ukradena u februaru 2008. godine sa izložbe u gradiću Pfefikonu, nedaleko od Ciriha, a vlasništvo su Špengel muzeja iz Hanovera. Kako je ranije izjavio švajcarski javni tužilac Šarl Fesler, Švajcarska je uputila zvanični zahtev Srbiji da slike budu vraćene.

Zlatko Nikolić, kriminolog kaže za naš list da, kada je reč o ukradenim umetničkim delima, najbitniji su naručioci.

– Lopove ne interesuju umetnička dela. Najznačajniji su naručioci, koji mogu biti naši ili tuđi tajkuni. Iskreno, ne bi me iznenadilo da su ovaj posao naručili tajkuni iz Srbije. Činjenica je da u Srbiji postoji mali procenat nepristojno bogatih, koji bi u cilju ovekovečenja prestiža i imidža ili samo zato što je to in u džet-setu naručili krađu skupih slika. Taj recept je poznat. Nakon Buržoaske revolucije pojedinci su kupovali aristokratske titule, slike i njihove dvorove – ističe Nikolić. On dodaje da je danas lakše jer se slike sada lakše mogu dobiti, odnosno na aukcijama, ali da u tom slučaju postoji i opasnost od skretanja pozornosti javnosti.

– Možda su neki procenili da je unajmljivanje profesionalnih lopova dobra investicija za budućnost njihove loze – objašnjava Nikolić. On ne isključuje i mogućnost da je Beograd samo na tranzitnom putu tih umetnina ka kupcu, kao i da su naručioci tuđi tajkuni.

– Kriminalne grupe sa ovih prostora su uigrane kada je reč o krađi. Podsetiću samo na Pink panter, koji su specijalizovani za krađu dijamanata – naglašava Nikolić.

Inače, pripadnici SBPOK uhapsili su avgusta ove godine i Željka E. iz Zemuna, kod koga je nađeno osam umetničkih slika, vrednih deset miliona evra, od kojih su četiri ukradene u Švajcarskoj.

Slike su ukradene 2008. i 2009. i za njima je od tada bila raspisana potraga Interpola. Od tih slika najvrednija je bila „Raspeće Isusovo“ autora Luka Kranaha, čija se vrednost procenjuje na dva miliona evra. Takođe, pronađene su i dve slike, ulja na platnu, nepoznatog autora sa motivom „Boginja Dijana u lovu“ koje potiču iz 17. veka i ulje na platnu sa motivom „Mrtva priroda“ autora Teodora Rusoa. Pronađeno je ulje na platnu, sa motivom „Portret žene“ nepoznatog autora, slika sa motivom „Vetrenjača“ autora Uri Leser, ulje na platnu „Fazan u jesenjoj šumi“ autora Neuland i slika sa motivom „Konji vuku sanke“ autora C. Stojanova.

Prema informacijama Interpola, države koje su najčešće mete pljački umetnina su Francuska, Poljska, Rusija, Nemačka i Italija. Najčešće su mete pljački privatni kolekcionari, ali i muzej i galerije. Vrsta ukradenih umetnina se razlikuje od države do države. Uopšteno, slike, skulpture, statue i relikvije su najčešće predmet krađi. U bazi podataka Interpola evidentirano je oko 30.000 ukradenih umetnina. Mada se oko 170.000 umetničkih dela u svetu vode kao nestala. Prema pojedinim procenama, na ilegalnom tržištu ukradenih umetnina za godinu dana se „zaradi“ od dve do četiri i po milijarde evra.

Svetska pljačka

Jedna od najpoznatijih krađa u svetu je ona izvršena u Iraku, nakon invazije 2003. kada je potpuno opljačkan Nacionalni muzej Iraka. Zabeležen je gubitak od oko 50.000 predmeta samo iz kolekcije Mesopotamske umetnosti. Deo ukradenih predmeta je vraćen, nakon protesta, pre svega američkih stručnjaka.

Izvor: Danas I. Pejčić