Deveti međunarodni salon stripa biće održan od 29. septembra do 2. oktobra u Studentskom kulturnom centru, a gosti će biti autori iz Italije i Velike Britanije – Marko Nicoli, Luka Enoh, Pol Gravet i Lorens Hejvort, najavio je suosnivač salona Vladimir Vesović

Vesović je u intervjuu Tanjugu naglasio da su Nicoli i Enoh poznati italijanski crtači, veoma aktivni na svetskoj strip sceni, a da je Gravet (Velika Britanija) autor nekoliko knjiga o stripu i da se već 10-15 godina bavi i istraživanjem srpskog stripa.

Gravet je napisao i uvodni tekst za knjigu „Stripovi koje smo voleli“ trojice autora, Živojina Tamburića, Zdravka Zupana i Zorana Stefanovića, koja će biti predstavljena u okviru salona.

Svi gosti imaće svoje odvojene programe u okviru salona, a Vesović je najavio i radionicu gde će oni zajedno sa crtačima iz Srbije i regiona i posetiocima imati priliku da crtaju, što je, primetio je on, možda i najzanimljiviji deo salona.

Biće obeleženo 10 godina magazina „Strip presing“ koji izlazi u Nišu, Umetnik Dragan Bosnić imaće promociju, a strip izdavači izložiće svoja stara i nova izdanja.

Dobitnik ovogodišnje nagrade za doprinos stripu je dugogodišnji strip autor „Politikinog zabavnika“ Novica Kruljević (84). Vesović, osnivač Škole stripa i ilustracije „Ðorđe Lobačev“, rekao je da ovog meseca počinju 20. školsku godinu i da je prezadovoljan što su uspeli „toliko godina da prežive“.

„Trudićemo se da uvedemo inovacije u obrazovanje mladih ljudi u okviru stripa i ilustracije. S obzirom na to da je prošle godine osnovano i Udruženje stripskih umetnika Srbije, pravo profesionalno i strukovno udruženje, potrudićemo se da i školu dovedemo do mnogo ozbiljnijeg nivoa“, istakao je Vesović.

On je naglasio da je važno da je iz škole „Ðorđe Lobačev“ za 20 godina izašlo između 20 i 30 profesionalaca, koji se ozbiljno bave stripom i ilustracijom.

„Ima i onih koji su se posle škole posvetili drugim poslovima, kao što je filmska i pozorišna režija, dramaturgija, ali velika je stvar imati 30 profesionalaca. Mnogo je mladih talentovanih ljudi prošlo kroz školu, neki su se dokazali, a nekima to tek predstoji“, primetio je Vesović.

On je objasnio da je specifičnost škole da su polaznici različitog uzrasta – najmlađi imaju osam godina, a najstariji oko tridesetak, i da imaju ista interesovanja, želje, potrebe te odlično funkcionišu bez obzira na razlike u godinama.

„Zanimljivo je da oni imju ista interesovanja, pa tako klinac od osam godina i polaznik od 28 godina, obojica sve znaju o super herojima i odlično crtaju, najbolji su drugari“, ispričao je Vesović, koji je tokom godina izgradio pedagoški sistem da može da radi u isto vreme i sa mlađima i sa starijima.

Među polaznicima ima onih koji dolaze sa već razrađenim sistemom, potrebama i željama i znaju šta hoće, a ima i onih koji kreću od nule. Tada Vesović insistira da se uz konstantan rad savlada anatomija i proporcije ljudskog tela, a zatim ih uvodi u tajne ilustracije i stripa.

Na pitanje o situaciji na domaćoj strip sceni, Vesović je rekao da je osnivanjem Udruženja stripskih umetnika, strip u Srbiji na neki način dobio instituciju i da očekuje da će ono podići strip izdavaštvo na viši nivo.

„Sedamdesetih i osamdesetih godina bilo je mnogo izdavača i mogućnosti da objavite stripove gde god ste hteli i budete plaćeni za to. Devedestih smo strip održavali putem veštačkog disanja, da bi 2000. došlo do obnavljanja izdavaštva, ali tiraži nisu kao nekad i mladi nemaju mnogo mogućnosti da objave svoje radove“, objasnio je Vesović.

On je konstatovao da postoje izdavači kao što je „Sistem komiks“, koji objavljuju domaće stripove, ali nema materijalnih sredstava, zbog čega više od 30 srpskih autora radi za francusko, italijansko i američko tržište.

„Imamo dugu tradiciju u strip izdavaštvu i autorski pristup, ali materijalna sredstva nisu velika, naši izdavači su mali, a tiraži se kreću od 500 do 2.000 primeraka, dok je sedamdesetih i osamdesetih godina strip izlazio u tiražu od 100.000“, istakao je Vesović, govoreći o izdanjima koja se prodaju u knjižarama i striparnicama.

O budućnosti stripa u Srbiji, Vesović je rekao da će udruženje pokušati da, uz pomoć države, grada i opština, stupi u kontakt za izdavačima i učini strip dostupniji publici.

„Ima danas kvalitetnih stripova, ali treba raširiti domaći strip i učiniti ga dostupnijim publici, s obzirom da mnogi gradovi po Srbiji nemaju knjižare“, kazao je Vesović i dodao da su u prednosti Leskovac, Pirot, Kragujevac, Zrenjanin, Novi Sad, koji imaju strip događaje.

Vesović je primetio da je strip poslednjih 20 godina dobio na popularnosti i zahvaljujući filmovima i komjuterskim igricama, naročito u zemljama koje imaju velika tržišta i industriju stripa, poput Japana, SAD, Koreje, Francuske, Belgije, Italije.

Izvor: B92