Nebojša Petronijević je rodjen u Ćupriji 12.07.1971.god. Knjizničar po zanimanju, piše prozu i poeziju. Dobio je više nagrada na konkursima za kratku priču i poeziju. Član je UKS. Objavio je tri zbirke pesama:
“ POEZIJA ILI NEŠTO JOŠ GORE“– Prometej, Novi Sad, 1994.
“ZALUDNE ZVEZDE“ – Prometej, Novi sad, 1997.
“ONO ŠTO BIH VOLEO DA ZNAŠ“ – Gambit, Jagodina, 2003.
Moze li ovo kao biografija!

 

UZALUD SE BUDIM

Uzalud se budim, jer se probudjen danas

Necu razlikovati od usnulog juce,

Niti cu biti drugi od onog iz sna…

A vec sutra ce reci:

„Eto,odmah nam skrnavi danas,

A probudio se juce“!

UZALUD SE BUDIM (2)

Uzalud se budim, jer probudjen bicu prepolovljen

I necu se medj’ obdanicama valjano sabrati,

Niti cu budnije sunce udisati…

Samo cu drljavim jutrom uprljati dan

I hrom na jedno oko

Vikati okolo:

„Uzalud je niknuti van sna!“

PESMA

Pisao sam te prstima,

Dok je bilo dodira!

Onda sam te pisao očima,

Dok je bilo vida!

Na kraju sam te samo kucao u grudima!

A sada, kada sam ostao bez sebe,

Ti si i dalje pesma,

A ja nepočin

Na pučini

Od oblaka!

ZA RAZLIKU OD VAS

Ne posustajte,

Doticite svet!

Cesto, cvrsto i sto vise!

Ostavljajte svoje otiske

Po svacemu i svakom!

Neke od njih

Kise nece sprati

Ni vetrovi razduvati…

Za razliku od Vas!