Izložba „Drugarica a la mode“ prati razvoj ženske mode u periodu 1945-1960 otkrivajući i kulturne i političke uticaje Zapada u SFRJ
Naslova strana modnog časopisa „Svijet“, 1954.
Drugarice u prvim posleratnim godinama u Jugoslaviji prešle su put od partizanki bez frizure, u vojničkim čizmama i sa puškama oko grudi do žena na funkciji koje nose damske šešire, čitaju „Vog“ i prate modu Kristijana Diora.
Postavka fotografija, naslovnih strana i modnih predloga iz ženskih časopisa, „Drugarica a la mode“ u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, otkriva promene u načinu odevanja u Zagrebu u periodu 1945-1960. Autor izložbe Ante Tonči Vladislavić, dizajner i redovni profesor Akademije primenjenih umetnosti Univerziteta u Rijeci, kaže da „Drugarica a la mode“ prati razvoj mode na uzorku Zagreba, ali da veruje da je situacija bila slična i u ostalim delovima Jugoslavije.
– U prvim posleratnim godinama nije bilo nikakvog uticaja Zapada. Vladalo je siromaštvo, materijali su se kupovali na bonove ili po buvljacima ili se prekrajala stara, kvalitetnija garderoba, kaže naš sagovornik povodom izložbe otvorene do 3. oktobra .
Kao što se može i videti na fotografijama iz ovog perioda, žene su se oblačile u skladu sa novom ideologijom – garderoba je funkcionalna, a ne razmetljiva. Odela su kruta, nose se obično bela košulja i suknja, dok sat nije ukras već potreba onih koji rade i moraju negde da stignu na vreme.
– Stil prvih poratnih godina bi se mogao uporediti sa onim što danas zovemo minimalizam.
Tih godina žena je prikazivana i kao učesnica radnih akcija ili kao radnica u fabrici, što i pokazuju izložene slike žena elektrovarioca u zagrebačkom „Ventilatoru“.
Ali onda je došla rezolucija Informbiroa i politički razlaz Jugoslavije sa Sovjetima posle čega je jačao uticaj Zapada. Moda je nadolazila iz magazina i filmova iz inostranstva.
– I pored planske proizvodnje, tolerisali su se krojači i oni su razvijali ideju estetizacije i potrebu za modom. Dovijali su se na različite načine, svakakvim kanalima donosili „Vog“ koji je diktirao modu, i kopirali modele koje su u njemu videli, istina sa jeftinijim materijalima.
Veoma je bilo važno to što je politička elita podržavala praćenje mode. Glavne mušterije salona postale su drugarice iz grada na nekoj javnoj funkciji.
– Zagrepčanke su odlazile u salone gde im se šila odeća po meri, a koja je bila kopija onog što se nosi u Parizu. Posebno je bio uticajan „Novi izgled“ koji je 1947. predstavio Kristijan Dior. On je diktirao šta se nosi.
Jugoslovenski časopisi su to pratili. „Svijet“ je bio najuticajniji i, po rečima autora izložbe, stizao je i do najzabačenijeg mesta u zemlji. Tako se na modi mogao videti sukob ideologija: prvo se od drugarica tražilo da ne prate modu, a onda su i mediji i elita podržavali način života predratnih gospođa koje su imale ličnog šnajdera i znale šta je u trendu.
Prelaz je uočljiv na eksponatima izložbe. Fotografije iz 50-ih već uveliko pokazuju Zagrepčanke u haljinama kakve je proslavila Odri Hepbern i u šeširima kakve nose engleske dame kada odlaze na hipodrom. Pojavljuju se revije, izbori za mis, a i usnimljene učesnice radne akcije na izgradnji autoputa „Bratstvo i jedinstvo“ 1959-1961 izgledaju kao modeli.
A kako je danas?
Vladislavić kaže da je kod svih naroda koji su živeli u socijalizmu, pa čak i u labavijoj varijanti kao što je bila jugoslovenska, primetna frustracija što se nije imalo sve kao na Zapadu.
– Danas je „Vog“ na svakom kiosku, ali i dalje postoji jaka želja za modom. Tako je kod naroda koji su živeli u socijalizmu, jer su frustrirani, gladni za pomodnim odevanjem.
———————————————-
Nesporazumi sa Francuzima
Dešavalo se da drugarice pomisle da se na ulicama Pariza može videti sve što se vidi u „Vogu“. Tako je dolazilo do modnih kikseva i nesporazuma.
– Nisu znale da je neki ekstravagantan model bio sašiven samo za modnu pistu. To Parižanke nikada ne bi obukle za grad. Ali drugarice su u takvim modelima izlazile na ulicu što je bilo stvarno bizarno, objašnjava Vladislavić.
Izvor: Politika J. Stevanović