SAJBER SAPFO

Nebojša Đorđević   Kultura, Vesti

KRISTIJAN Ide Hince, austrijski lirski, audio, video-pesnik i performer, upravnik bečke Pesničke akademije, oduševio je publiku novosadskog Međunarodnog književnog festivala neobičnim nastupom. Hince je govorio stihove, plesao na trgu, svirao na instrumentu koji je sam napravio, a predstavio je neobičnu teoriju:

- Poezija je na početku stvaranja civilizacije bila jedna od osnovnih ljudskih aktivnosti, koja je uključivala pokrete telom, ritualni ples, običaje… Sve što se u zajednici dešavalo bilo je povezano sa poezijom. Međutim, po otkrivanju pisma, poezija je svedena na pisanu reč, čime je umanjena njena vrednost.

Prema neobičnoj teoriji tek posle dugog perioda dominacije pisanja, otkrićem novih medija, audio i video-traka, a potom i digitalnih tehnologija i Interneta, poezija se vratila korenima.

- Iako izgleda malo čudno, ali tehnologije su vratile poeziju na početak - kategoričan je Hince. - Moja omiljena pesnikinja je Sapfo sa Lezbosa, jer je radila u periodu prelaska sa oralne tradicije na pisanje. Ona je stvarala na prelazu dve ere i praktično ih povezala. Mi smo danas u sličnoj situaciji, ali smo u drugom smeru. Živimo u vremenu prelaska iz pisane ere u period koji još uvek nema adekvatno ime. Jedno od prelaznih rešenja je digitalna era, ali tek treba smisliti pravo ime.

Hince, iako veliki eksperimentator, smatra da jezik ostaje glavno oružje pesnika.
- Nema poezije bez jezika, to je sigurno, jednostavno svako dalje eksperimentisanje bez upotrebe jezika, izlazi iz okvira pesničkog, već možemo govoriti o plesu ili muzici - kaže Hince i pojašnjava da nova poezija nije mnogo popularna, iako u Evropi ima festivala na kojima može da se čuje i drugi glas. - Smatram da novosadski festival polako otvara vrata drugačijem viđenju poezije, pre svega zahvaljujući Jovanu Zivlaku, direktoru festivala i taj trend će se još jasnije videti sledeće godine, siguran sam u to.

Austrijski pesnik kaže da je sve više mladih ljudi koji prihvataju drugačiji pristup poeziji, naročito di-džejevi koji kombinuju pesme i muziku koju miksaju.

- Volim da radim sa ljudima koji su spremni na nešto novo - kaže Hince. - Zbog toga su mi najdraži saradnici muzičari koji pronalaze nove instrumente, naročito elektronske mašine koje mogu da posluže za stvaranje neverovatnih zvukova. Do sada sam konstruisao nekoliko elektronskih muzičkih instrumenata, a novosadska publika je mogla da vidi i čuje jedan od njih.

Najveći ustisak na gosta književnog festivala ostavilo je takmičenje u slem poeziji, na kojem su učestvovali „obični ljudi”, a ne „profesionalni” pesnici.

- Interesantno je da publika veoma dobro reaguje na nešto za njih sasvim novo i učestvuje u ocenjivanju pesnika - oduševljen je Hince. - Nadam se da će i sledeće godine oraganizotari prirediti slično takmičenje. Jedino očekujem da će pesnici malo bolje da se upozaju sa slemom i da će se usuditi da više improvizuju i u pesmama opisiju životne situacije ili jednostavno mogu da u stihovima ispričaju šta se događa u kafani u tom trenutku. To je publici uvek zanimljivo.

SLEM
IVAN Danikov iz Zrenjanina prvi je pobednik takmičenja u slem poeziji koje je održano u kafeu „Bistro”. Nagradu je uručio Ide Hince, koji je sa Benom Okrijem, dobitnikom nagrade „Novi Sad” prezentovao kako se izvodi slem poezija. Veseli Austrijanac i Nigerijac su nekoliko minuta razmenjivali improvizovane stihove, na radost mnogobrojne publike.

VUK KARADŽIĆ
- POŠTO sam prvi put u Srbiji, pitao sam kolege pesnike da mi kažu nešto o vašem jeziku - priča Hince. - Neko je odmah doneo novine i objasnio mi kako se čita. Praktično sam za nekoliko sati savladao čitanje. Bio sam oduševljen, ništa jednostavnije na svetu od Vukovog principa jedno slovo - jedan glas. To je neverovatna revolucija. Mislim da će vremenom svi biti prinuđeni da reformišu jezik. Moram da nađem literaturu na nemačkom ili engleskom o Vuku Stefanoviću-Karadžiću, i da se bliže upoznam sa radom velikog reformatora.

JEZIK
GRUPA književnika iz Austrije u kojoj je i Ide Hince, nedavno je pokrenula inicijativu da se u Ustav zemlje unese da je zvanični jezik u Austriji austrijski, a ne nemački kao do sada.
Pored Hincea „veće samopouzdanje Austrijanaca u debati o reformi pravopisa i podsticanja austrijskog nemačkog” zatražili su i pisci Marlene Štreruvic, Robert Šindel, Peter Heniš, Roland Nojvirt i germanista Rudolf Mur.
- Potrebno je da se odvojimo od nemačkog tutorstva i napravimo svoj jezik, jer se jezici koje govorimo u Austriji i Nemačkoj poprilično razlikuju - kaže Hince.

Izvor: Večernje Novosti D. Stojanović



Postavite komentar