SEĆANJE NA LEONARDA BERŠTAJNA

Nebojša Đorđević   Kultura, Muzika

DEVET DECENIJA OD ROĐENJA VELIKOG KOMPOZITORA I DIRIGENTA

Većina američkih operskih kuća i uglednih simfonijskih orkestara i filharmonija, obeležiće ove godine devet decenija od rođenja čuvenog kompozitora, pijaniste i dirigenta Leonarda Bernštajna (1918-1990).

Dan maestrovog rođenja bio je 25. avgusta, međutim, sva dešavanja u vezi sa obeležavanjem jubileja bila su u senci euforije oko završetka Igara u Pekingu i zadivljujućeg uspeha (110 medalja) američkog olimpijskog tima. Većina medija u SAD saopštila je vest da je pre 90 godina u Lorensu (država Masačusets) rođen čuveni američki kompozitor i dirigent Leonard Bernštajn.

Isto tako, ove godine, tačnije 14. novembra, puni se 65 godina od njegovog prvog dirigentskog nastupa, kada je u poslednjem trenutku zamenio Bruna Valtera koji se iznenada razboleo, i tako zauzeo mesto vođe NJujorške filharmonije. Svirali su “Don Kihota” Riharda Štrausa, delo s kojim se Bernštajn prvi put susreo, pa je maestro Valter uspeo samo delimično da ga uputi u partituru i to neposredno pre izlaska na pozornicu. Ipak, uspeh “prinudnog asistiranja” došao je kao odlična preporuka, pa je, nedugo posle ovog izvođenja, mesto za dirigentskim pultom Bernštajnu bio gotovo zagarantovan.

Prisnost sa NJujorškom filharmonijom rezultiraće time da je on od 1957. do 1969. godine bio dirigent čuvenog orkestra, posle čega je do kraja karijere nastavio sa njim da aktivno sarađuje i snima. Često će dirigovati i drugim orkestrima, pre svega Bečkom i Izraelskom filharmonijom, dok je sa Berlinskom učestvovao samo jedanput 1979. godine preuzevši dirigentsku palicu povodom jedne dobrotvorne manifestacije. Bernštajn se posebno zalagao za promociju američke muzike i njenih kompozitora (Čarls Ajvz, DŽordž Geršvin, Aron Kopland), međutim, rado se prihvatao uloge dirigenta i kada su bili u pitanju drugi stilovi i stvaraoci.

Na primer, prvi put je dirigovao orkestrom opere prilikom izvođenja američke premijere Britnovog “Pitera Grajmsa”, a važio je i za jednog od glavnih promotera muzike Igora Stravinskog, kao i Gustava Malera snimivši 60-tih godina kompletan autorov simfonijski opus. Kao kompozitor, najviše će ostati zapamćen kao autor poznatih mjuzikala: “U gradu” (”On the Tonjn”) i “Priča sa zapadne strane” (”NJest Side Story”), zatim, operete “Kandid”, kao i drugih muzičko-scenskih dela ali i brojne orkestarske i klavirske muzike.

Mnogi njegovi mjuzikli doživeli su slavu na Brodveju i Vest Endu, ali i uspešne filmske interpretacije: “U gradu” (sa DŽin Kelijem i Frenk Sinatrom), “Priča sa zapadne strane” (Natali Vud, Rita Moreno). Za Kazanov film “Na obali” (”On the NJaterfront”) radio je muziku, a uspešne uloge ostvarili su Marlon Brando, Karl Malden i Rod Stajger. Zbog veze klasike i džeza, kao i visokih dometa koje je dostigao u domenu popularne muzike, Bernštajn je stekao popularnost kakvu su u američkoj zabavnoj muzici imali Irving Berlin, Ričard Rodžers, Kol Porter, DŽerom Kern, DŽon Kender, Bert Bakarak i dr.

U periodu od 1943. do 1989. godine, on je dirigovao na 1.200 koncerata i napravio je više od 500 snimaka sa najstarijim orkestrom u Americi. NJegovo troje dece je arhivu dirigenta zaveštalo na hiljade partitura sa Bernštajnovim oznakama i komentarima. Tako je za Devetu simfoniju Gustava Malera, maestro zapisao da “maršira poput srčanog udara, u staromodnom taktu u koji ulaze duvački instrumenti i vatra, kadence koje blagoslove kao trenutak kada užasan bol odjednom prestaje”. U Filharmonijskom arhivu nalaze se i brojni predmeti, među kojima i Bernštajnova dirigentska palica, smeštena pored palice Artura Toskaninija.

Jedan od Bernštajnovih poslednjih koncerata bilo je izvođenje Betovenove Devete simfonije, 25. decembra 1989. godine, u okviru proslave pada Berlinskog zida. Koncert je emitovan uživo u dvadesetak zemalja, a smatra se da je prenos pratilo oko sto miliona gledalaca. Poznato je da su muzika i život bili jedno kada je u pitanju ličnost Leonarda Bernštajna. “Ne želim da kao Toskanini provedem život učeći i proučavajući istih 50 muzičkih dela. To bi me ubilo od dosade. Želim da sviram klavir. Želim da pišem za Holivud. Želim da istrajem u pokušaju da budem, u pravom smislu te divne reči, kompozitor”, govorio je na vrhuncu svoje karijere.

Leonard Bernštajn je umro 14. oktobra 1990. godine, od raka pluća i emfizema. Sahranjen je na groblju Grinvud u Bruklinu, sa dirigentskom palicom, partiturom Malerove Pete simfonije, novčićem koji mu je “donosio sreću” prilikom svakog nastupa, i knjigom “Alisa u zemlji čuda” koju je uvek nosio na putovanja.

Izvor: Dnevnik online Siniša Kovačević



Postavite komentar