Profesor biologije u penziji, u devetoj deceniji života,“ ne predaje se“. Skromna, plemenita i humana, svoj optimizam prenosi na mlade. Piše i objavljuje knjige, voli ljude, prirodu i cveće. Vise od pola veka je planinar.

Persidu Radosavljević (Zaječar, 1920) profesorku biologije, u penziji od 1975. godine, zatekli smo u njenom domu u Ulici Sremskoj broj 3. u Zaječaru, za radnim stolom. Svetlost koja dopire u prostoriju prija i plavim i roze ljubičicama, koje su procvetale i oplemenjuju radni prostor kraj prozora. Na stolu „Politika“, fascikle, papiri, fotografije. Radna atmosfera. Na trenutak prekidamo započeti posao i beležimo jednu životnu priču.

– Objavila sam drugu knjigu „Sve je to život“. Prva knjiga sa istim naslovom objavljena je 2000. godine. To je moja autobiografija. Događaje u toku mog života opisala sam u obe knjige. U drugoj publikaciji je moj život od 2000. godine do danas – kazuje u pero vitalna žena. U knjizi pišem i o planinarima. Planinarenjem se bavim od 1955. godine, kada je u Zaječaru osnovano Planinarsko društvo „Dragan Radosavljević“. Bila sam na najvišim planinskim vrhovima u bivšoj Jugoslaviji, a u inostranstvu na Alpima. Omladinsko planinarsko smučarsko društvo „Dragan Radosavljević“ do sada je publikovalo tri knjige, koje su naslovljene „Planine su naša ljubav“. Aktivno sam učestvovala u pisanju i realizaciji sve tri knjige. Prvu smo radili sa suprugom Životom, profesorom geografije u penziji, a objavljena je 1980. godine. Druga knjiga ugledala je svetlost dana 1995. godine, povodom 40-godišnjice Planinarskog društva, a treća knjiga „Planine su naša ljubav“, 2005. godine, povodom pola veka postojanja i uspešnog rada zaječarskih planinara. Više ne putujem sa planinarima, ali i sada pomažem. Dala sam prostorije Planinarskom društvu. Uselili su rekvizite u sporednoj zgradi u dvorištu mog poseda. Kada je toplo vreme planinari tu održavaju sastanke. Planinarstvo je deo života. Volim mlade i pomažem ih. I OPSD „Dragan Radosavljević“ pomažem materijalno, kada to mogu.

Plemenita i humana Zaječarka savetuje mladima da postanu planinari, jer se tim aktivnostima ne samo rekreiraju, vec i upoznaju mnoge krajeve i planine gde odlaze. Još jedan od saveta je rad i samo rad.

– Celog života osim posla, rada u školi, radila sam i u domaćinstvu, volela baštu, bavila sam se gajenjem cveća, povrća. Imam i u kući i u bašti cveće. Rad oko kuće, u kuci. Volela sam ukrasne predmete, ručni rad. Imam blizu 40 urađenih goblena. Evo, vide se. Oni su na zidovima. Sada negujem cveće. Stalno treba da se zaliva i onda lepo cveta.

Sekretar učeničkih zadruga

Od 1970. do 1985. godine bavila sam se i učeničkim zadrugarstvom. Pomenutih godina bila sam regionalni sekretar učeničkih zadruga. Za to vreme osnovane su mnoge učeničke zadruge po školama, skoro sve su obnovljene i vrlo dobro radile. Organizovali smo takmičenja, smotre i sabore zadrugara. Vodila sam zadrugare na sabore i smotre u Čačak, Peć …

Zadužbina porodice Radosavljević

Ove godine osnovala sam Zadužbinu porodice Radosavljević. Ona je registrovana u Ministarstvu za kulturu. Biće to Prirodnjački muzej sa botaničkom baštom. Za prikupljanje eksponata i za izdavačku delatnost nagrađivaće se osobe koje to rade. Zadužbina je u ovoj kući, u Ulici Sremskoj broj 3. Počela je da radi, već je održana Skupština. Upravni odbor se sastaje i planira aktivnosti. To je početak. Napravljena je skica botaničke bašte, koja će biti iza kuće. U njoj će biti retke biljke, žbunovi, travnjaci … Sačinjen je lep plan. Na skici vidim i staze od kamena.

Život treba da protekne u radu. To je najvažnije. Da se uvek osmisli ono što se radi – zaključuje profesorka Persida Radosavljević.

Fotografije Vojislav PETKOVIĆ