ЦРНОГОРЦИ ДОПИСАЛИ ВУКА

Nebojša Đorđević   Kultura, Vesti

Аутор предлога новог црногорског правописа је Андан Чиргић, први доктор црногорског језика, који је то звање стекао у Хрватској

Подгорица - Црногорски правопис ће, уколико влада одлучи да га усвоји, убудуће бити „богатији” за два слова - „сј” и „зј”, односно две графеме које су настале ијекавским јотовањем „с” и „з”. Председник Савета за стандардизацију црногорског језика Бранко Бањевић јуче је, како је најављено, требало да Министарству просвете и науке достави предлог Правописа савременог црногорског језика са правописним речником.

Савет за стандардизацију, чији је основни задатак израда правописа, граматике и речника, почетком ове године формирала је Влада Црне Горе. Након одлуке о формирању, помоћник министра просвете и науке Ћазим Фетаховић рекао је да је том одлуком направљен први значајан корак ка институционалном утемељењу црногорског језика, те да ће правопис, граматика и речник црногорског језика, после усвајања, постати „саставни део јавно важећег образовног програма у Црној Гори, који утврђује Савет за опште образовање”.

Члан Савета за стандардизацију црногорског језика Аднан Чиргић саопштио је јуче новинарима да предлог који је урадио Савет за стандардизацију садржи седам правописних начела од којих прво гласи да је „модел за црногорску стандардно-језичку норму заједнички општи језички слој који припада свим аутохтоним црногорским грађанима”.

„Друго начело гласи да ће се Правописом у Црној Гори поштовати правило ‘Пиши као што говориш, читај како је написано’”, пренели су подгорички електронски медији Чиргићеви изјаву дату јуче агенцији Мина. „Треће начело је - ијекавица је нормативна у складу са црногорском традицијом и савременом употребом”.

Четврто начело, каже он, гласи - општецрногорски фонеми „ћ”, „ђ”, настали ијекавским јотовањем, и још два, настала ијекавским јотовањем гласова „с” и „з”, део су црногорске стандардно-језичке норме.

„У складу са тим, те две фонеме имаће своје графеме у азбуци и у абецеди”, истакао је он. Према петом начелу биће кодификован стандардни црногорски четвороакцентски систем са дужинама. Шесто начело гласи да се правописом црногорског језика неће спроводити језичка архаизација у Црној Гори, нити се њиме могу нормирати локализми, дијалектизми, провинцијализми који су изван опште савремене употребе у нашој држави.

Седмо начело, како је појаснио Чиргић, гласи - у свему осталом, осим ако другачије не налаже савремена црногорска језичка пракса, неће се одступати од правописа српскохрватског језика који је до сада био у употреби у Црној Гори.

Овакав предлог подржало је десет од укупно тринаест чланова Савета. Чланови тела за израду правописа су Рајка Глушица, Татјана Бечановић, Зорица Радуловић, Игор Лакић, Рајко Церовић, Зувдија Хоџић, Младен Ломпар, Мирко Ковач, Миленко Перовић, Чедо Вуковић, Милорад Стојовић, Аднан Чиргић, а председник је Бранко Бањевић, иначе председник Матице црногорске.
Нова правописна начела нису желели да потпишу Игор Лакић, Татјана Бечановић и Зорица Радуловић.

Савет још није саставио нову граматику црногорског језика. Аутор предлога новог црногорског правописа је Андан Чиргић, први доктор црногорског језика, који је то звање стекао пре нешто више од годину на Филозофском факултету у Осијеку, где је бранио тезу на тему „Говор подгоричких муслимана”. Он је уједно и директор Института за црногорски језик и језикословље „Војислав П. Никчевић” из Подгорице.

Редовни професор на Филозофском факултету у Никшићу др Јелица Стојановић казала је за „Политику” да је све што ради Савет ненаучно, нестручно и лажно.

- Што год да уведу то је политички пројекат који нема везе са струком и науком - каже Јелица Стојановић, која је професор старословенског и историје српског језика на Одсеку за српски језик Филозофског факултета у Никшићу. - Што год да се нормира или не нормира, то је српски језик. Једно су дијалекатске црте српског језика, а друго стандардни књижевни језик - додаје она.

Јелица Стојановић наглашава да је проблем и у томе што се не зна да су „сј” и „зј” алофони, односно изговорне варијанте фонеме, а не фонеме, али и то искључиво у српском језику.

„То је до сада образложено у многим научним радовима”, подсећа Стојановић и додаје да „језик мора бити систем и системски организован. Питање је онда како у систем уклопити јекавско јотовање, јер би то подразумевало увођење јотованих облика у речима као што су: ћеме од тјеме (теме), ћелесни - тјелесни (телесни), ђело - дјело (дело) или ђечак према ђевојчица (девојчица)”.

Политички пројекат, односно уписивање у Устав имена језика који не постоји, објашњава Стојановићева, наметнут је „и једној озбиљној научној и стручној установи као што је универзитет, отварањем студијског програма за непостојећи језик”.

- Тиме су преварени студенти који су уписани на тај програм. За студије језика за који не постоји ни квазинорма почиње школска година, а нису се договорили ни шта би то могао да буде „црногорски језик”, ни шта ће нормирати - каже професор др Јелица Стојановић.

Подсетимо да су професори са Одсека за српски језик Филозофског факултета у Никшићу одбили да предају на новоформираној групи за студије црногорског језика.

Извор: Политика Ђорђе Брујић



Postavite komentar