Piše normativnu gramatiku za novi Rečnik srpskog jezika: Prof. Ivan Klajn
Dopunjeni Pravopis u školama
Izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa srpskog jezika koji je „Matica srpska“ objavila prošle jeseni u školskoj praksi će se primenjivati od 1. septembra, najavljeno je iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
U izjavi za „Blic“ Ivan Klajn, predsednik Odbora, kaže da nema radikalnih promena u odnosu na prethodno izdanje.
„Prvo izdanje iz ‘93. doneto je u vanrednim okolnostima, a na osnovu petnaestogodišnjeg rada akademijskog odbora koji su činili stručnjaci iz SFRJ i koju su radili na zajedničkom pravopisu. S obzirom na to da smo se razdvojili, Mitar Pešikan je napravio studiju, dao smernice kako koristiti rezultate toga rada. To prvo izdanje je dobro urađeno, ali je bilo preopširno sa nedovoljno praktičnih primera. Nažalost, s izvesnim zakašnjenjem, sada je urađena praktičnija varijanta. To nije novo izdanje, nego prirodno poboljšanje prethodnog i prirodno treba da bude i prihvaćeno. Ništa od ranijih pravila ne treba zaboraviti pa učiti novo. Jedino tamo gde su postojala dupla pravila, sada je to ujednačeno. Zatim, usavršena su pravila za transkripciju engleskih imena, ranije nije bilo pravila za skandinavska imena, a sada ih imamo, proširena su pravila za francuski… Takođe, pojednostavljena je interpunkcija ali nema bitnih reformi.“
Po rečima prof. Klajna, sledeći korak bi bio novo izdanje za nekoliko godina. „Za jezičku kulturu sada je najvažniji korak rečnik srpskog jezika. ‘Matica srpska’ ga je objavila 2007. ali se ispostavilo da je isuviše obiman. Trebalo bi napraviti bolju selekciju. Predrag Piper i ja pišemo normativnu gramatiku. Trebalo bi raditi na opštoj terminologiji, ali se niko ne usuđuje da počne.“
Na pitanje „Blica“ šta se dešava s imenicama koje nemaju ženski rod, kao na primer rudar, kupac, prof Klajn kaže: „To je inicijativa feministkinja. Mi smo dali saopštenje s upozorenjem da se ne mogu veštački stvarati izvedenice. Naravno, podržavamo inicijativu da se izvedenica napravi gde je to moguće. Recimo, novinari su svojevremeno govorili ‘američki državni sekretar je izjavila’, sada je usvojen termin sekretarka. Dakle, tamo gde je to moguće, treba izvesti oblik za ženski rod, ali ne po svaku cenu.“
Odbor za standardizaciju jezika čine predstavnici više institucija a među njima su i Slobodan Remetić, Sreto Tanasić, Veljko Brborić, Milorad Tešić…
Nije nego
* Profesor Ivan Klajn kaže da kad je reč o imenima hramova i svetaca, ranije su predznaci „sveti“, „hram“, „crkva“ mogli da se pišu i malim i velikim slovom, a sada je to ujednačeno i piše se velikim slovom (Hram Svetog Save, Crkva Uspenja, Sveti Jovan…)
* Ranije je kod ustanova, udruženja, klubova prva reč mogla da se piše i malim i velikim slovom, a sada je ujednačeno i piše se velikim (Fudbalski klub Železničar…)
* I kada se radi o imenima ulica, ranije se reč „ulica“ mogla pisati i velikim malim slovom, a sada se piše velikim (Ulica Zmaj Jovina…)
* Neke složene reči koje su se mogle pisati sa crticom ili sastavljeno sada se pišu sastavljeno (Austrougarska, radiodrama, automehaničar…).
* Reči „za uzvrat“, „na prečac“, „na izgled“ su se mogle pisati i sastavljeno i rastavljeno a sada samo sastavljeno „zauzvrat“, „naprečac“, „naizgled“.
Izvor: Blic Online Tatjana Nježić Foto: Z. Raš