Nebojša Đorđević   Muzika, Vesti


Hol velikana

Kad je Elton Džon zaplakao za vreme zahvalnog govora Liona Rasela, koga je upravo, biranim rečima, inaugurisao u Rokenrol hol velikana („Rock and Roll Hall of Fame”) mogli ste videti patetičnu tetku, ili umetnika koji duboko razume umetnost kojom se bavi.

Ako ste videli ovo drugo, onda vas je dotakao možda najupečatljiviji trenutak ovogodišnje inauguracione svečanosti održane pre nekoliko dana u Njujorku. Lion Rasel zahvalio je, naime, Eltonu - dok je ovaj diskretno brisao suze - što ga je, nedavno objavljenim zajedničkim albumom, iz najdublje senke vratio pod svetlost reflektora i „tretirao kao kralja”, s iskrenošću kakva se neobično retko viđa na sličnim svečanostima, a ni u životu nije česta.

Ako na takve situacije pokušate da gledate bez cinizma - koji takođe mogu da razumem, mada ga ne delim - priča o rokenrolu postaje priča o ljudima koji postoje i deluju kontra matice društva, ali tom društvu neprestano ubrizgavaju (kakav god prizvuk da ta reč ima) injekcije nade i volje za životom. Tokom godina rokenrol je razvio vrstu javne komunikacije koja, pored neminovne manipulacije, sadrži i potpuno iskren pogled pravo u oči sagovornika. Problem prepoznavanja i odvajanja manipulacije od iskrenosti moguće je rešiti samo na jedan način: intuitivno. Pošto je to i najbolji oblik upijanja stvarnog smisla rokenrola, sve će biti na svom mestu.

Ovogodišnja inauguracija bila je, inače, posebno zanimljiva, pre svega zbog konačnog prepoznavanja istinske vrednosti benda po imenu Alice Cooper (dakle, ne samo njegovog istoimenog vođe i pevača), a zatim i po izglasavanju čak trojice muzičara, koji su, svaki iz svojih, međusobno potpuno različitih razloga, izvučeni negde iz pretposlednje, ako već ne poslednje fioke.

To što je Rokenrol hol velikana čekao decenijama da inauguriše po svemu izuzetne umetničke ličnosti kao što su Lion Rasel, Tom Vejts i - da, apsolutno - Nil Dajmond, svedoči da svaka institucionalizacija umetnosti automatski sadrži i nepravdu, ali i da institucije ipak imaju pamet, makar koliko ponekad bila spora i neuviđavna.

Izvor: BlicOnline Aleksandar Žikić



Postavite komentar