Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

TRI DANA U ZNAKU POEZIJE

BEOGRAD – Beograd će od danas do 22. marta biti u znaku poezije pošto će se deseti put uključiti u obeležavanje Svetskog dana poezije (21. mart).

Kulturni centar Beograda, koji je pre deste godina bio inicijator odazivanja pozivu UNESCO-a „da se promoviše čitanje, pisanje, objavljivanje i učenje poezije u čitavom svetu, kao i podsticanje nacionalnih, regionalnih i internacionalnih poetskih pokreta“, pripremio je program pod naslovom „Stop, pesma ujeda“. U njemu će učestvovati pesnici gosti iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Rumunije, Izraela i Amerike.

Manifestacija prema konceptu pesnikinje Ana Ristović odvija se pod pokroviteljstvom grada Beograda i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Naziv pesničkog okupljanja, prema tumačenju autorke, sadrži izvesnu upozoravajuću, blago ironičinu i provokativnu notu, jer u eri dominacije vizuelnog, novih medija, virtuelnog sveta, stihovi su prognani sa polica knjižara, a izdavači pesničkih knjiga nestaju sa scene.

Ipak, smatra ona, poezija pronalazi načine svog opstanka i nove oblike svog probijanja do čitalaca i imajući to u vidu osmislila je tri programske celine.

U okviru prvog segmenta biće održano nekoliko pesničkih čitanja, a prilikom otvaranja, pesnici, prevodioci, muzičari, slikari, glumci i druge ličnosti iz javnog života čitaće i govoriće omiljene pesme svojih pesnika.

Druga programska celina nazvana „Pokrenti most“ predviđa pesnička čitanja na javnim mestima na kojima je do sada nismo sretali od tramvaj, do omiljenih radnjui.

Treći deo programa „U oba smera“ predstaviće one pesnike koji se oprobavaju i ostvaruju u različitim vrstama umetničkog izraza, uspešno spajaju poeziju i druge umetnosti.

Tokom sva tri dana održavanja manifestacije u KCB biće postavljena video-instalacija „Lica poezije“ i kompjuter preko kojeg će posetioci moći da čitaju poeziju on-lajn.

Među gostima iz inostranstva su: Ana Blandijana (Rumunija), koju smatraju jednom od najznačajnijih evropskih i svetskih pesnikinja, dobitnica Herderove nagrade i više puta nominovana za Nobelovu, Amir Or (Izrael), koji je osnovao arapsko-hebrejsku školu poezije „Helikon“, a za svoju poeziju dobio je Bernštajnovu nagradu i stipendije Fulbrajtovu i Fondacije „Hajnrih Bel“. Povodom gostovanja Amira Ora na „Svetskom danu poezije 011“, njegove pesme na srpski jezik preveo je David Albahari. Dženifer Skapetone (SAD) je američka pesnikinja, teoretičarka i predavačica jezika i kreativnog pisanja na Univerzitetu u Čikagu. Njena „vizuelna“ poezija predstavljana je u Americi, Japanu i Belgiji. Faruk Šehić (BiH) je ratna iskustva na više mesta tematizovao u svom opusu, zbog čega ga kritika smatra najizrazitijim predstavnikom tzv. pregažene generacije na prostoru bivše Jugoslavije. Tekstovi su mu prevođeni na engleski, francuski, italijanski, nemački, mađarski, holandski, slovenački, ukrajinski, makedonski i poljski jezik. Igor Isakovski (Makedonija) osnivač je prvog makedonskog e-časopisa: „Blesok – književnost i druge umetnosti“. Na makedonski je preveo više od četrdeset knjiga. Pesme i priče su mu objavljene u dvadesetak zemalja. Stanka Hrastelj (Slovenija) na festivalu Urška 2001. godine bila je proglašena za najbolju mladu pesnikinju Slovenije, a na Danima knjige 2007. godine osvojila je titulu Vitez poezije. Asja Bakić (Hrvatska) poeziju je objavljivala u književnim časopisima s prostora bivše Jugoslavije. Autorka je blogova „U carstvu melanholije“ i „Vlastita soba“.

Manifestacija je počela u nedelju, 20. marta, ispred KCB u 18 časova skupom onih koji su spremni da čitaju sopstvenu poeziju i govore stihove omiljenih pesnika.

U ponedeljak, 21. marta, sa tramvajske stanica kod Kalemegdana u podne kreće „Tramvaj zvani Dvojka“ u kome pesnici govore svoju poeziju. Učestvuju: Dina Vuković, Sonja Šljivić, Jasna Milićev, Petar Matović, Dejan Ilić, Danica Vukićević, Milan Vukelić, Željko Mitić… Istog dana u 18 sati u KCB je predstavljanje pesnika iz regiona, a u 20 sati rumunske pesnikinje Ane Blandijana.

Izvor: Glas javnosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *