O LJUBAVI I PATNJI

Nebojša Đorđević   Knjige, Vesti

David Grosman Fotodokumentacija „Politike”

Knjigu Davida Grosmana „Do kraja zemlje” objavio „Arhipelag”

Izdavačka kuća „Arhipelag” objavila je novi roman Davida Grosmana (1954), pod naslovom „Do kraja zemlje”, u prevodu Davida Albaharija. Roman, koji govori o izraelsko-palestinskim odnosima, već je objavljen u dvadesetak zemalja.

„Do kraja zemlje”, ističe Gojko Božović, uzbudljiva je, nesvakidašnja saga o izraelsko-palestinskim odnosima, o ljubavi i patnji, i o pogibiji sina u ratu sa Hezbolahom u Libanu. Istorija i savremenost, ljubav i mržnja, strast i očaj, bol i bes, skrušenost i bekstvo od zadatog života, sećanje i stvarnost, osnovne ljudske vrednosti u svetu punom nasilja, svakodnevni život sa stalnim strahom od novog rata ili od rata koji je u toku ili od bombaša samoubica - sve su to velike teme Grosmanovog romana kazanog u duhu uzbudljive, iznijansirane i slojevite priče. Grosman pripoveda sugestivno i uzbudljivo, a njegov roman dobija snagu velike freske i polifonije u kojima se sabiraju slike i glasovi, iskustva proživljenog života i sve ono što je vredno sećanja.

Kako sam Grosman kaže, roman „Do kraja sveta” je njegova najintimnija knjiga. Govoreći o istoriji izraelsko-palestinskih odnosa, Grosman pripoveda o savremenim događajima, a jedno od finala ove uzbudljive i voluminozne knjige jeste pogibija piščevog sina u jedinicima izraelske vojske na samom kraju rata sa Hezbolahom.

Ovaj roman je dobio čitav niz priznanja prošle godine: nagradu „Albatros”, nagradu nemačkih izdavača i knjižara za mir, „Do kraja zemlje” jedan je od deset najboljih romana objavljenih u Izraelu u protekloj deceniji u izboru Velikog žirija kritike najčitanijeg izraelskog dnevnog lista „Jediot Aharonot”, a Davig Grosman je nedavno proglašen za jednog od sto globalnih mislilaca u izboru magazina „Foreign Policy”.

David Grosman živi u Jerusalimu. Jedan je od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca i, svakako, najvažniji savremeni izraelski autor. Njegova najvažnija dela su: „Osmeh jagnjeta”, „Intimna gramatika”, „Cikcak dečko”, „Vidi pod: Ljubav”, „Budi moj nož”, „Neko da pobegnem sa njim: Roman o neponovljivom gradu Jerusalimu”, „Njeno telo zna”, „Lavlji med”, „Do kraja zemlje”. Objavio je i nekoliko knjiga proze za decu i omladinu, od kojih je najpoznatiji kratki roman „Duel u Jerusalimu”. Najvažnije publicističke knjige: „Žuti vetar”, „Slušajući na žici: Razgovori sa Palestincima u Izraelu”, „Smrt kao način života”. Po Grosmanovim romanima „Osmeh jagnjeta” i „Vidi pod: Ljubav” snimljeni su filmovi. „Arhipelag” je, do sada, objavio tri Grosmanove knjige: „Vidi pod: Ljubav”, „Njeno telo zna” i sada „Do kraja zemlje”.

Na kraju knjige je autorova beleška o nastanku romana: „Ovu knjigu sam počeo da pišem u maju 2003. godine, šest meseci pre kraja služenja vojnog roka mog najstarijeg sina Jonatana, i godinu i po pre nego što je njegov mlađi brat, Uri, bio regrutovan. Obojica su služili u oklopnim jedinicama. Uri je znao zaplet i likove romana. Svaki put kad smo razgovarali telefonom i kada bi došao kući na odsustvo, pitao bi šta je novo u knjizi i životu njenih likova. „Šta si im uradio ove nedelje?” bilo je njegovo redovno pitanje. Veći deo svog roka proveo je na okupiranim teritorijama, u patrolama, izviđanjima, zasedama i kontrolnim punktovima, i povremeno mi je pričao o dogodovštinama.

U to vreme, osećao sam - ili, tačnije, želeo sam - da ga knjiga koju sam pisao zaštiti. Dvanaestog avgusta 2006. godine, u poslednjim satima Drugog libanskog rata, Uri je ubijen u južnom Libanu. Raketa je pogodila njegov tenk dok je pokušavao da spase vojnike iz drugog tenka. Zajedno sa Urijem, poginuli su i svi članovi posade njegovog tenka: Bnaja Rein, Adam Goren i Aleks Bonimovič. Kada je prošla šiva, predviđeni period žaljenja, vratio sam se knjizi. Najveći deo je već bio napisan. Ono što se najviše od svega promenilo bio je odjek stvarnosti u kojoj je napisana konačna verzija”.

Posle čitanja romana „Do kraja zemlje”, Pol Oster je rekao: „Ovo je knjiga ogromne snage i intenziteta, remek-delo Davida Grosmana. Flober je stvorio Emu, Tolstoj Anu, a Grosman Oru - u potpunosti živu, posve otelotvorenu. Progutao sam ovaj obimni roman u grozničavom transu. Bolno, lepo, nezaboravno”.

Izvor: Politika Z. Radisavljević



Postavite komentar