Najistaknutija hrvatska pesnikinja druge polovine 20. veka Vesna Parun, umrla je u Stubičkim Toplicama, u 88. godini, javila je Hrvatska televizija.
Vesna Parun rođena je 10. aprila 1922. na ostrvu Zlarin, kod Šibenika, gde joj je otac radio kao opštinski činovnik koji je često bio premeštan i ostajao bez posla, zbog čega je brojna familija sa četvoro dece živela u prilično teškim uslovima.
Dobar deo detinjstva i mladosti provela je kod tetke u Splitu, u Biogradu na Moru i u Šibeniku. Osnovnu školu je završila na ostrvu Visu, a gimnaziju je pohađala u Šibeniku i Splitu, gde je 1940. maturirala.
Bila je odličan učenik i već se od 14. godine izdržavala podučavanjem. U jesen 1940. upisala je studije romanistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
Kad je buknuo rat, bežala je u Split, a 1942. vratila se u Zagreb i s familijom živela u prigradskom naselju Sesvete odakle joj je brat otišao u partizane i ubrzo poginuo.
Posle rata nastavila je studije na Filozofskom fakultetu, ali je tada upisala čistu filozofiju.
Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gde se udala, razvela i vratila u Zagreb, gde je pisala pesme, kako za odrasle tako i za decu, pa je neizostavna u nastavnim programima za niže razrede.
Iz Zagreba, zgrožena politikom Franje Tuđmana i HDZ-a, početkom rata 1991. otišla je u Beograd, odakle se nakon nekog vremena vratila u Zagreb. Od 2000. je živela i lečila se u Stubičkim Toplicama.
Iako je bila prećutkivana tokom devedesetih, poslednjih godina je od hrvatskih vlasti dobijala priznanje i nagrade za pesnički rad.
Vesna Parun potpuno se predala književnom radu postavši prva žena u hrvatskoj književnosti koja je živela, pa makar i skrmno, isključivo od književnosti i za književnost.
Među delima koje je objavila Vesna Perun su i zbirke poezije „Ukleti dužd“, „Apokaliptičke basne“, „Pusti da otpočnem“, prozna dela „Pod muškim kišobranom“, „Mačak Džingis kan i Miki Trasi’, „Morska kočijica“, kao i dramska dela „Marija i mornar“ i „Škola za skitnice“.
Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su nagrada Matice Hrvatske za zbirku „Pesme“ 1948. godine, nagrada Zagreba za zbirku „Crna maslina“, Zmajeva nagrada Matice srpske u Novom Sadu 1972. godine. Nagradu za poeziju u Parizu dobila je 1970. godine, a 1982. godine dobila je nagradu za životno delo.
U septembru ove godine dodeljena joj je Evropska nagrada za poeziju koju dodeljuje književna opština Vršac (KOV).
Izvor: B 92
One Response
Прави песници не умиру! Кажем то још једном: не умиру, уинат онима који би да на поезију „делују политички“, да је утерују у ограде и да подижу зидове око људских душа!