Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

PRVI FILM O FEJSBUKU

Scena kreiranja Fejsbuka u filmu „Društvena mreža“

Reditelj Dejvid Finčer i slavi i kritikuje popularnu društvenu mrežu čije posledice jošuvek ne procenjuju ni sociolozi, jer ozbiljne studije o ovoj mreži tek treba da budu objavljene

Koliko svako doba ima vizionare iza čijeg izuma ostaje izmenjeni svet i da li svaki izum nosi i prokletstvo slave i moći, ispituje novi film Dejvida Finčera „Društvena mreža“, o studentima sa Harvarda koji su kreirali popularnu društvenu mrežu Fejsbuk. Film će premijerno biti prikazan 3. novembra u Beogradu na „Sinemaniji“.

Po scenariju Arona Sorkina i motivima romana „Slučajni milijarder“ Bena Mezrika, Finčer slika stvaranje Fejsbuka, kada je jedne noći 2003. godine, student sa Harvarda i programer Mark Zukerberg seo za kompjuter i počeo da radi na novoj ideji, a gužva oko blogovanja i programiranja prerasla je u globalnu mrežu i revoluciju u načinu komunikacije. Posle šest godina zahvaljujući ovom izumu, Zukerberg je postao najmlađi milijarder na svetu, a reditelj Finčer u filmu odgovara na pitanje „možemo li da imamo 500 miliona prijatelja, a da prethodno ne steknemo i nekoliko neprijatelja“.

O stvaranju neprijatelja govori film „Društvena mreža“, jer su pravo na Fejsbuk polagali i Zukerbergov kolega i investitor početnog kapitala Eduardo Saverin, osnivač Napstera Šon Parker koji je Fejsbuk predstavio finansijerima, i blizanci Vinklfos koji su tvrdili da je Zukerberg ukrao njihovu ideju.

– „Društvena mreža“ je priča o klasičnoj borbi oko toga čiji doprinos nekom izumu treba da bude najviše vrednovan. Ovu priču čini interesantnom to što po svaku cenu izbegava da odabere stranu. Uzeo sam sve činjenice i od njih slikao istinu, tačnije, tri istine – kaže reditelj Finčer, autor filmova „Sedam“, „Igra“, „Borilački klub“, „Soba panike“ i „Neobični slučaj Bendžamina Batona“, koji smatra da su ranije radio, telefon, automobil i računarpromenili svet, a sada ga, u smislu asocijalizacije, menja društvena mreža.

Zukerberg je imao 19 godina kada je programirao Fejsbuk. Tokom prvog meseca registrovalos eviše od polovine studenata Harvarda, tokom prvih 12 meseci mreža je imala pet i po miliona članova koji su postavljali svoje najintimnije detalje: od omiljenih pesama, preko statusa šta rade, do osoba sa kojima se zabavljaju, i to sve samo sa jednim ciljem – da to vide svi. Za šest godina, Fejsbuk je postao kulturološki fenomen – novi mehanizam stvaranja prijateljstava u sve izolovanijem svetu i važan element generacije koja je izokrenula stare definicije privatnosti, a kao globalni servis komunikacije stekao je 500 miliona korisnika.

Reditelj Finčer ne krije da ima profil na Fejsbuku koji mu pomaže u komunikaciji sa prijateljima koji žive u inostranstvu, ali kaže da ne dozvoljava da „ova mreža upravlja njegovim životom“. Poput drugih izuma koji su bili osporavani, Finčer u filmu i slavi i kritikuje Fejsbuk, čije posledice jošuvek ne procenjuju ni sociolozi, jer ozbiljne studije o ovoj mreži tek treba da budu objavljene.

Inače, dok svet preispituje koristi i mane Fejsbuka, vrednost ove kompanije (još uvek u privatnom vlasništvu), nedavno je procenjena na više od 25 milijardi dolara. Društveni fenomen, zar ne?

Izvor: Politika I. Aranđelović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *