ĐAVO I ČAROBNJAK PLESNE UMETNOSTI

Nebojša Đorđević   Kultura, Vesti

Hit izložba: Djagiljev i zlatno doba Ruskog baleta

Ruski plesni impresario Sergej Djagiljev svojevremeno je večerao sa Pablom Pikasom, Džejmsom Džojsom, Marselom Prustom i Igorom Stravinskim. Mnogima je njegovo ime najmanje poznato sa liste umetničkih velikana s početka 20. veka, ali velika izložba u londonskom Muzeju Viktorije i Alberta pokušava da objasni zašto Djagiljev zaslužuje mesto za stolom. „Vrlo je izazovno organizovanje izložbe kada znate da je vaša centralna figura manje poznata od mnogih ljudi iz njegovog okruženja”, kaže kustoskinja Džejn Pričard.

Ana Pavlova u kostimu za balet „Umirući labud”. Smatra se da njen nastup u ovom baletu predstavlja najpopularniju solo tačku ikad

Izložba (traje do 9. januara 2011) „Djagiljev i zlatno doba Ruskog baleta 1909-1929″ bavi se fenomenom baletske trupe koja je žarila i palila evropskom kulturnom scenom i objašnjava kako je funkcionisala uz brojne izložene kostime i kulise. Na samom početku upoznaje nas sa Sergejem Djagiljevim, rođenim u Novgorodu 1872. koji se popeo na vrh umetničkog sveta kroz poznanstva sa umetnicima, radom u časopisima i organizovanjem izložbi. On je 1909. u Parizu osnovao baletsku kompaniju koja će postati simbol avangardnog plesa, muzike, kostima i dizajna. „U Francuskoj je našao publiku željnu novina. Stvorio je baletsku kompaniju koja je bila ­­’Rusija za izvoz’”, izjavila je Pričardova za Rojters.

Otvoreno homoseksualni Djagiljev koji je imao romanse sa nekolicinom svojih igrača (među njima i sa slavnim Nižinskim) u katalogu izložbe opisan je kao „diktator, đavo, šarlatan, čarobnjak, šarmer”.

Kao vođa Ruskog baleta (Ballets Russes) konstantno je bio u dugovima, ali nikada nije odustao od eksperimentisanja putem muzike, koreografije i scenografije, neumorno putujući svetom za vreme Ruske revolucije i Prvog svetskog rata. Bio je večiti apatrid koji traži azil od boljševičke Rusije. Preminuo je u Veneciji 1929, a njegov poslednji hotelski račun od 2.118,80 lira (takođe na izložbi) nikada nije plaćen. Obimna kolekcija kostima Ruskog baleta iz fundusa Muzeja Viktorije i Alberta čini fokus izložbe, a osim pratećih filmova i slika posetioci mogu da vide koreografske beleške Nižinskog za „Popodne jednog fauna” i deo sa premijere „Posvećenja proleća” iz 1913. koja je izazvala pravu pometnju u pariskom pozorištu. Izložba takođe podseća na čuvenu večeru iz 1922. koju je organizovao romanopisac Sidni Šif u pariskom hotelu „Mažestik” za umetnike kojima se najviše divio, a koja se podudarila sa premijerom baleta „Renard” na muziku Igora Stravinskog. On je uspeo da za jednim stolom okupi Djagiljeva, Pikasa, Stravinskog, Prusta i Džojsa. Ovaj događaj je nazvan „žurkom života”.

Sergej Djagiljev

Sve je počelo kada se energični esteta Sergej Djagiljev, ruski aristokrata sa dobrim vezama, pritisnut homofobijom petrogradskog društva, 1906. godine otisnuo u mnogo otvoreniju sredinu - Pariz. Nakon što je organizovao nekoliko izložbi ruske umetnosti i seriju koncerata savremenih ruskih kompozitora, dobio je priliku da u Gradu svetlosti osmisli i veliku sezonu ruske opere i baleta. Nije propustio jedinstvenu priliku da okupi kvalitetne i tada uglavnom neafirmisane stvaraoce, a jedan od njih bio je Mihail Fokin, vrsni baletan koji će postati jedan od najznačajnijih koreografa grupe. Fokin je osmislio pokrete za „Princa Igora”, „Duh ruže”, „Žar-pticu”, „Petrušku” i ostale balete koji se danas smatraju klasicima 20. veka.

Među balerinama zvezda je bila Ana Pavlova, zahvaljujući kojoj je Fokinova koreografija „Umirući labud” na muziku Sen-Sana postala jedna od najpopularnijih solo tačaka svih vremena. Ruska trupa postala je i nadaleko poznata po svojoj glorifikaciji baletana i muškog tela, a taj revolucionarni doprinos otvorio je vrata igačima poput Vaclava Nižinskog, često nazvanim ocem ekspresionističke igre.

Djagiljev je imao sluha za tektonske promene u umetnosti na početku 20. veka i znao je kako da ih na pravi način iskoristi.

„Svedoci smo najvećeg momenta sažimanja u korist novih i nepoznatih kultura koje ćemo stvoriti i koje će nas prevazići”, izjavio je 1905. godine u Petrogradu.

Dve decenije intenzivnih nastupa Ruskog baleta koji nisu prekinuti ni zbog Prvog svetskog rata, okončane su 1929. godine Djagiljevljevom smrću, nakon čega se trupa raspala.

Saradnja sa Pikasom

Ruska baletska trupa blesnula je na pozorišnoj sceni Pariza 18. maja 1909. godine kada je premijerno nastupila u pozorištu „Šatle”. Publika se po prvi put srela sa novom vrstom estetike čija je magija proizlazila iz savršenog sklada najkvalitetnije muzike, pokreta, kostima i scenografije. Umetnički pristup Ruskog baleta bio je osvežavajuć, senzualan i često vrlo provokativan.

Bio je to plod saradnje vrhunskih umetnika okupljenih na jednom mestu čime je Sergej Djagiljev sproveo u delo Vagnerov teorijski koncept „sveukupne umetnosti”. Sarađivao je sa nekim od najznačajnijih umetnika svoga doba, poput Pikasa, Anrija Matisa, Stravinskog, Natalije Gončarove, Koko Šanel i Leona Baksta.

Izvor: Blic Online Miona Kovačević



Postavite komentar