Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

PONIŠTENA PRIVATIZACIJA PROSVETE

Agencija za privatizaciju je konačno proverila sve navode, tvrdnje i optužbe i, uz „jasnu sliku“, 15. septembra raskinula ugovor s preduzećem „Medija dva“ o prodaji beogradskog izdavačkog preduzeća „Prosveta“. Ranije je sa istim preduzećem već raskinut ugovor o prodaji IP „Rad“

Posle čak tri produženja roka za ispunjavanje preuzetih obaveza i više od osam meseci preganjanja sa štrajkačima, MEDIA II je osvanula sa blokiranim računom i dugom od preko 300 miliona dinara. Reč je o izdavačkom preduzeću u vlasništvu Dejana Pantovića, koji je vlasnik i izdavačke kuće IPS MEDIA i beogradske knjižare Mamut. Prema podacima Agencije za privredne registre, poslednji finansijski izveštaj kompanija „Medija dva“ podnela je za 2008. godinu. Nezvanično, proteklih godina jedan je od najčešće tuženih knjižara i distributera zbog neplaćanja prodatih knjiga i raznih štampanih materijala.

Pa ipak, Fond za razvoj Pantoviću je mirne duše dao kredit od 37 miliona dinara, za šta je hipoteka stavljena na imovinu „Prosvete“ – jednog od najvećih izdavača bivše zajedničke države, koji je na privatizaciju čekao dovoljno da ga do temelja raščerupa svaki ešalon „kulturnih menadžera“ tranzicione pljačke u Srbiji. Dok se čekalo da Agencija za privatizaciju „razjasni sliku“, Pantović je – tvrde sindikalni lideri iz „Prosvete“ – rasprodao oko 30 odsto nekretnina. Kako se navodi, „Prosveta“ je u međuvremenu ostala bez poslovnog prostora u Dobračinoj ulici (kuća Gece Kona), bez magacina u Dušanovoj ulici, računskog centra u Čika Ljubinoj ulici, bez redakcije časopisa „Književnost“ i pratećih službi – knjigovodstva i pravne službe.

Koliko je miliona pokradeno iz džepova građana Srbije tokom ove ujdurme teško da će ikada biti jasno, kao i ko je kriv što je „Prosveta“ trunula u osmomesečnom štrajku dok Agencija razjašnjava svoje slike. Za višedecenijsko proneveravanje budžetskih para u proizvodnji štampanog besmisla tek se nema koga pitati.

Za Dinkićev G17, koji je Pantovića hrabro branio pred skupštinskim Odborom za privatizaciju, biće ovo poen manje. Zgoditak je možda prerano pripisati Ocu nacije, Ćosiću Dobrici, koji je svojevremno preduzeo „kulturni i patriotski čin“ te Sinu nacije, Tadiću B. pismom obrazložio zašto je „Prosveta“ srce Srbije. Dobrica je tada predložio da se „Prosveta“ pokloni Službenom glasniku, inače izdavaču njegovih sabranih dela (o državnom trošku). Prostora za iznenađenja još ima.

Izvor: e-Novine Photo: BETA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *