SAMO NAJBOLJI MENJAJU SVEST

Nebojša Đorđević   Film, Vesti

Predrag Miki Manojlović, dobitnik priznanja „Car Konstantin” u Nišu

ZA uloge u filmovima „Besa” Rajka Grlića i „Neka ostane među nama” Srđana Karanovića naš, ali i odavno evropski glumac Predrag Miki Manojlović osvojio je nagradu „Car Konstantin”, za najbolje ostvarene glavne muške uloge na 45. Filmskim susretima u Nišu. Iako dijametralno suprotne, Manojlovićeve interpretacije u dva koprodukcijska regionalna (remek) dela gde igra ruralnog Albanca Azema u „Besi”, iskreno zaljubljenog u Leu, otmenu suprugu direktora škole i neodoljivog, ali donekle isfrustriranog junaka u filmu „Neka ostane među nama”, jednako su ubedljive. I kada razotkriva licimerje i kada je žrtva jednog bolnog, nemuštog, ali strastvenog odnosa. Kao društveno odgovoran glumac, Manojlović se osvrnuo i na stanje u našoj kinematografiji.

REGIONALNI FESTIVAL * GOVORILI ste još ranije da niški festival pod hitno mora da se transformiše u regionalni, ali to se objektivno dogodilo tek ove godine.

- Nisu ljudi mogli da shvate zašto i na koji način Niš može da postane regionalan festival, ali da ostane jedinstven. Ponavljam, to mora neko da podrži i ne samo parama, radi se o projektu, koji treba da bude najjeftiniji mogući, ali i

- Neophodna su sistemska rešenja u regionu, zajednički fondovi, podrška i volja države da pomogne kulturu, a ne da akumulirana mladost čeka da bi odigrala uloge. Film ovde ne postoji, on je eksces, splet slučajnosti, događaj - kaže Predrag Miki Manojlović. - Kome znači ovaj festival? Samo Nišlijama i glumcima? Bez kulture nema ekonomije. Kada smo bili mladi, verovali smo da postoji sutra, zato smo i snimali te filmove. Imali smo dozu umerenog

* Koliko igrajući pojedince, slojevite, drugačijih nacionalnosti, obrazovanja, sa ovih prostora možete da utičete na kolektivnu svest?

- Na kolektivnu svest ne verujem da možemo da utičemo, ali na kolektivnu amneziju - možemo. U Srbiji se svašta događalo, toliko je stvari ovde stiglo jedna drugu, toliko problema, afera, skandala, nereda, moralnih prekršaja, koji su uticali na odnos prema realnom, tako da ne verujem da ona više postoji. Jedino postoji prepuštanje beznađu, kolektivni zamor, a to je ono što je najopasnije, tako države

* Da li smo, ipak, počeli da se preispitujemo, menjamo posle svega?

- Najbolji pojedinci menjaju svest, ali ne možete da pravite film kada nemate bioskope! Za koga ga pravite? Snimate u nesistemu gde država Srbija daje 1,73 miliona evra godišnje za sve što se zove film. Nema smisla. Niko ne traži dve milijarde. S druge strane, jedino što ovu državu može da predstavi napolju jeste film. Samo on može da popravi neugled Srbije u svetu.

* Kada će zaživeti Zakon o kinematografiji?

- Postoje unutrašnji i spoljni elementi koji ugrožavaju taj razvoj. Ja gubim nadu. Postoji još tračak smisla, zalaganja je bilo verujte, ona su u papirima, odlukama, ali bez države i podrške se ne može. Zakon o kulturi se ne primenjuje. To govori da mene tu još dugo neće biti. Neka rade ti stručnjaci koji su do sada radili i koji su film doveli tu gde jeste danas.

* Šta vi dalje radite u Srbiji?

- Odavno sam deo evropske kinematografije i kulture, ne pakujem kofere. Radiću ono što me ispunjava, sa decom sa posebnim potrebama, možda neku predstavu. Bliži se tu kraj, za mene, ozbiljno vam kažem.

Izvor: Novosti.rs Sofija Babović



Jedan komentar na “SAMO NAJBOLJI MENJAJU SVEST”

  1. Svetlana Pešić Kaže:

    Мanojlović je pristrasan malkice-nije smao film ono što može da nas predstavi “napolju”…A nadu u bolje,u smisleniju i promišljeniju podršku države kulturi, bojim se, svi gubimo.

Postavite komentar