Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

SVI BI HTELI SLIKU SA VINSENTOVIM POTPISOM

„Zvezdana noć“ Van Goga najtraženija reprodukcija

Vinsent van Gog: „Zvezdana noć“, 1889.

Vodeći proizvođač ručno izrađenih uljanih reprodukcija, „Overstok art“ (OverstockArt.com) objavio je listu deset najtraženijih remek-dela u poslednjoj deceniji. Sudeći po narudžbinama iz svih krajeva sveta, najpopularniji umetnik je Vinsent van Gog, koji predvodi listu sa čak dve slike – „Zvezdana noć“ (1889) je na prvom, a „Kafana u noći“ (1888) na drugom mestu.

„Svake godine objavljujemo listu deset najtraženijih dela, a sada smo pomislili da bi bilo zanimljivo napraviti osvrt na proteklu deceniju i videti koja je ručno oslikana reprodukcija bila najviše u trendu“, izjavio je Dejvid Sason, izvršni direktor „Stokarta“, dodavši da nije iznenađenje što je „ekscentrični umetnik postimpresionizma Vinsent van Gog zauzeo vrh liste sa dva dela“.

Na preostalih osam mesta nalaze se slike „Poljubac“ (1907-8) Gustava Klimta, „Polje maka u Aržanteju“ (1873) Kloda Monea, Da Vinčijeva „Mona Liza“ (1503-6), „San“ (1932) Pabla Pikasa, „Ručak na brodskoj zabavi“ (1881) Pjera Ogista Renoara, „Vrisak“ (1893) Edvarda Munka, „Crvene kane“ (1925) Džordžije O’Kif i „Upornost sećanja“ (1931) Salvadora Dalija.

U protekloj deceniji „Overstok art“ je prodao preko milion slika u ulju i ima više od 100.000 stalnih mušterija. „Kako je moderna umetnost osvajala aukcijske prostorije i redovno obarala rekorde u prodaji kod ‘Kristija’ ili ‘Sadebija’, mi smo sve više postajali odredište za ljubitelje umetnosti koji nisu sebi mogli da priušte originale, ali su želeli da u svom domu uživaju u ručno naslikanoj reprodukciji“, objašnjava Sason.
Ovo istraživanje pokazalo je da su moderni umetnici s prelaza iz 19. u 20. vek, poput Van Goga, Renoara, Monea i Klimta, i dalje najtraženiji autori. „Iako godine prolaze i naš svet napreduje velikom brzinom, neke stvari ostaju nepromenjene, a neke vrednosti neprolazne“, kaže Sason. „Ljudi su i dalje očarani elegancijom i lepotom klasične umetnosti. Biće zanimljivo videti da li će i kada ovaj trend početi da jenjava.“

Kovitlac u duši prenet na platno

„Zvezdana noć“ (De sterrennacht) nastala je u maju 1889. godine i predstavlja pogled kroz prozor sanatorijuma „Sveti Pavle“ u Sen Remiju, gde je umetnik proveo poslednju godinu svog života.

„Priznajem, ne znam zašto, ali pogled na zvezde uvek me navodi na sanjarenje“, pisao je Vinsent bratu Teu.

Na njega su zvezde delovale kao sunce; tako ih je i predstavljao – u jarkožutoj boji koja je za njega bila simbol toplote i religije.

Iako je na slici noć, Holanđanin ju je slikao danju, po sećanju, ali i pod svetlošću sveća, kombinujući više različitih pogleda (pejzaža). Pri tom je tvrdio da ima „užasnu potrebu za religijom“.

Vinsent je primljen u Sen Remi nakon burnog perioda u Arlu, gde se zbila i čuvena svađa sa Gogenom nakon koje je odsekao sebi uvo i, premda su slike i dalje bile pune života i poezije, vidljiva je promena kolorita. On je postao tamniji, dok je potez žešći, dinamičniji, iskidaniji, pun ekspresije i unutrašnjeg života sa čestim vijugavim linijama.

„Zvezdana noć“ se od 1941. godine nalazi u stalnoj kolekciji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.

Izvor:Blic Online Miona Kovačević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *