Hajnrih Hajne (Heinrich Heine) (rođen 13. decembra 1797 u Dizeldorfu, † 17. februara 1856. u Parizu) je bio jedan od najvećih nemačkih liričara XIX veka. Zbog naprednih pogleda dela su mu za života bila zabranjivana u Nemačkoj, a kako je bio jevrejskog porekla, zabrana je bila obnovljena i u doba nacizma. Kao pesnik, osećajan, duhovit, smeo i borben. On je pesnik „svetskog bola“, ali i raskida sa romantikom. On je najviše prevođen strani pesnik na području bivše SFRJ.
Značajnija dela – pesme:
* Knjiga pesama (1827), koja sadrži čuveni Lirski intermeco, Nemačka, jedna zimska bajka (1844)
* Politička satira: Ata Trol (1841-46)
* Putopisi: Slike s putovanja (1826-31) i dr.
NA MORU
Plavo je more blistalo
U zadnjem sjaju dana;
Mi ćuteci smo sedeli
Kod sama ribarskog stana.
I magla bi, i huknu bič,
i galeb svud kružit’ stade;
Iz tvog oka premilog
Za suzom, suza ti pade.
Ja videh na ruku ti belu
Drobne su suze pale,
Ja kleknuh i s ruke bele
Sve ispih suze male.
Od onog časa pust je život moj,
Duh mre u čežnjam’ kobnim;
Ta nesreća i žena jadna
Otrova me suzama drobnim.
U OBLIKU NEJEDNAKOM...
U obliku nejednakom
Blizu tebe uvek stojim
Uvek tužim i ti uvek
Bol zadaješ grud’ma mojim.
Kad kroz bašte mirisave
Leti hodiš hodom milim,
pa leptira zgaziš malog,
zar ne čuješ kako cvilim?
Kad uzbereš ružu koju
Pa, s veseljem detinjijem
rašcipaš je, zar ne čuješ
Kako jecam bolom svijem?
I kad ruže raščupane
Usudi se trnje koje,
Pa mi meki prst ubode,
Zar ne čuješ boli moje?
Zar ne čuješ u mom glasu
Moje muke što me guše?
Noću jecam i uzdišem
Iz dubine tvoje duše.
IMAŠ BISER
Imaš biser, dijamante
I sve za čim svet uzdiše;
Ti najlepše oči imaš –
Moja mila, šta ćeš više?
Tvoje mile, divne oči
Iz srca mi izmamiše
Bezbrojne i večne pesme –
Moja mila, šta ćeš više?
Tvoje mile, divne oči
Mnogim bolom mene biše;
Ti me njima upropasti –
Moja mila, šta ćeš više?
DVA BRATA
Na bregu, na visini,
Dvore krije noćni mrak;
A pod njima u dolini
Zveči mača udar jak.
To su braća što u jadu
Ljuto dele megdan ljut.
Kaži ko to braću mladu
na krvavi nagna put?
Laurino oko jasno
među braćom zače boj;
Oba brata ljuba strasno,
Oba daju srce njoj.
Al s kog ginu njene grudi?
S kog je zgara plamen lud?
Ne, to niko ne presudi –
Maču ti izreci sud!
I boj poče, sve zvek življi,
Mač udara o mač jak;
Čuvajte se borci divlji,
Zlu kob hrani noćni mrak.
O, krvava braćo, jao!
Jao dolo krvava!
Gle, do borca borac pao,
Kroz njih ljuta mača dva. –
Stoleća su prošla mnoga,
Mino mnogi naraštaj;
Pusti dvori s visa svoga
Tužno motre kobni kraj.
Al još noću senke dve
Po dolini blude toj;
I ponoćni čas kad bije,
Braća počnu krvav boj.
CHILDE HAROLD
Jedna crna barka
Na turobni jedri put.
U njoj ćute poniknute
Straže mrtvog, ko kam krut.
Lica snena, otkrivena,
leži mrtav pesnik bled;
Još dva modra oka s odra
U sjaj neba dižu gled.
Sa dva zvoni kao boni
Verenice ninfe klik,
A valovi o čun ovi
Lome se ko bol i krik.