7 IMENA, 15 ROĐENDANA

Mirjana Živić - Mitić   Baština

VELIKE mistifikacije koje prate ličnost i biografiju Josipa Broza, čemu je i sam doprinosio, počivaju već na samoj činjenici da je imao 15 datuma rođenja. Većinu je lično saopštavao ili svojeručno upisivao u dokumenta, kao i sedam različitih imena, pod kojima se vodio. Ovo su samo neka od novih, zapanjujućih i prvi put objavljenih detalja u knjizi “Tito tajna veka”, Pere Simića, koju je objavila kompanija “Novosti”. Ovo nesvakidašnje, istovremeno pouzdano i intrigantno delo, od srede je na svim kioscima. Sudeći prema prvim interesovanjima čitalaca, ovaj bestseler, sva je prilika, ponoviće uspeh prvog izdanja koje je samo za desetak dana prodato u tiražu od čak 15.000 primeraka.

U brojnim sačuvanim dokumentima, od svedočanstva Niže pučke škole u Kumrovcu i Šegrtske škole u Sisku, preko spisa austrougarske vojske, do izveštaja zagrebačke policije navedeni su različiti datumi njegovog rođenja: 7. maj 1892, 1. maj 1892, 7. maj 1893, 25. maj 1893, 12. mart 1892, 10. juni 1892, mart 1892…. U poverljivoj autobiografiji, koju je po nalogu Kominterne 1935. napisao u Moskvi, kao datum rođenja Tito je naveo samo godinu 1892, a onda dvojku pretvorio u trojku. U enciklopediji “Ko je ko u Americi”, objavljenoj 1949, s Brozovim znanjem i odobrenjem napisano je da je “rođen 1890. godine”. U drugom izdanju ove knjige, takođe uz Titovu saglasnost rečeno je da je to bilo 1892.
Novi datum rođenja Tito je lično obelodanio 1952. godine. U autobiografiji pripremljenoj u saradnji sa svojim prvim biografom Vladimirom Dedijerom, u američkom “Lajfu” tvrdio je: “Rodio sam se kao Josip Broz 25. maja 1892. u hrvatskom selu Kumrovec, koji leži u kraju po imenu Zagorje (zemlja iza gora).” Već sledeće godine, međutim, u jugoslovenskom izdanju iste autobiografije, koja je objavljena kao autorsko delo Dedijera, saopšteno je da nije rođen 25. već 7. maja 1892. Pri tom je svom biografu garantovao
da su sve činjenice prezentirane u ovoj knjizi “tačno utvrđene i iznete”.

U toku Drugog svetskog rata sovjetski obaveštajac Ivan Krajačić i šef mladih komunista Ivo Lola Ribar pronašli su austrougarski vojni dokument u kome je pisalo da je Broz rođen 25. maja 1892, i prosledili ga vrhovnom komandantu. Titu se to učinilo autentičnim, pa je tako ovaj datum prihvatio kao dan svog rođenja. Posle rata njegov zemljak i prijatelj Antun Augustinčić, na osnovu crkvene krštenice ustanovio je da je Broz rođen 7. a ne 25. maja, ali da jugoslovenski predsednik nije bio voljan da se odrekne tek ustanovljenog “dobrog običaja”. I tako je Tito gotovo pune četiri decenije, sve do svoje smrti i formalno imao dva datum rođenja, 7. i 25. maj 1892. Na sva nagađanja o datumu rođenja Tito nije davao ni pet para.

Slična misterija vezana je i za njegovo ime i prezime, koje se, od prilike do prilike navodi kao: “Josip Broz, Jozef Broz, Josif Broz, Josef Broz, Josif Brozović, Ivan Broz, Josip Brozović Tito. Licitiranja o njegovoj ličnosti trajala su decenijama. Jedni su se kleli da je Poljak jevrejskog porekla, drugi da je Rus, treći da je ruski Nemac, četvrti da je sigurni Mađar, peti da je Čeh… Italijanski nedeljnik “Đente” napisao je da reč o punokrvnom Italijanu rođenom u Trentu, dok je bečki “Kurir” lansirao vest da je Tito Austrijanac rođen u Beču. I njegov najpoznatiji pseudonim Tito prate velike dileme, najviše zbog toga što nikada nije do kraja razrešeno ni njegovo poreklo, ni značenje.

I AMERIKANAC I ŽENA

ZA vreme rata “Njujork tajms” je pisao da se iza Tita krije tada poznati američki komunista Beker, a zatim tvrdio da je reč o nekom “mađarskom komunisti” posle čega je usledilo još jedno otkriće uglednog lista u kome se iza naziva krije bivši savetnik sovjetske ambasade u Beogradu Ivan Mihajlovič Lebedev. U to doba najmaštovitiji je bio američki novinar Silir Sulcberger sa pričom koju je razglasio na sve strane da se iza Tita krije - žena!

NESUĐENI NOBELOVAC

Sredinom 1973. godine jugoslovenska diplomatija je, otkriva Simić, pokrenula jednu od najvećih akcija u svojoj istoriji. Na najvišem državno-partijskom nivou rešeno je da se “sondira teren”, da Tita za Nobelovu nagradu za mir, pored ostalih, predlože i Vili Brant, premijer Indije Indira Gandi, etiopski suveren car Hajle Selasije, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant, predsednik Finske Urho Kekonen, predsednik Tunisa Habib Burgiba, intalijanski političar Pjetro Neni, i predsednik Svetskog i evropskog kongresa Naum Goldman.
Ispostavilo se na kraju da niko od ovih svetskih zvaničnika nije podržao Titovu kandidaturu, a nisu ga podržale ni dve najveće verske organizacije u zemlji, pravoslavna i rimokatolička. Akcija je završena fijaskom, Tito je umesto Nobelove dobio utešnu Nehruovu nagradu za međunarodno razumevanje.

Izvor: Večernje novosti D. Bt.



Postavite komentar