Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

MARŠALOV LIČNI DNEVNIK

Pera Simić

Tito je stvarno opet u modi. Već mesecima njegova politička biografija istovremeno je najčitanija knjiga i u Srbiji i u Hrvatskoj, a u Ljubljani očekuju da će uskoro isti uspeh imati i u Sloveniji! Knjiga „Tito tajna veka“ Pere Simića, u izdanju Kompanije „Novosti“ i „Službenog glasnika“, čiji je prvi tiraž prodat za samo deset dana 15.000 primeraka, pojaviće se u sredu na kioscima u drugom, znatno dopunjenom izdanju, sa nizom ekskluzivnih priloga i fotografija.

Ogromno interesovanje čitalaca u svim bivšim jugoslovenskim republikama za životopis o čoveku koji je i posle svoje smrti uticao na njihove sudbine graniči sa nevericom i prerasta u svojevrsni kulturološki fenomen. Zato će se istovremeno pojaviti u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
– Iskreno govoreći i mene je iznenadilo toliko interesovanje čitalaca za Tita – kaže Pero Simić.

Autor se, kako kaže, uplašio velikog uspeha, pa je umesto uživanja u lovorikama celo leto proveo u arhivima, pripremajući građu za drugo domaće i nova strana izdanja svoje knjige. U drugom izdanju knjiga nudi stotinak novih, dosad nepoznatih činjenica iz svih perioda Titovog života i njegove vladavine.

– Tu su pre svega delovi njegovog ličnog dnevnika, koji iz prve ruke otkrivaju mnoštvo nepoznatih detalja o tome kako se Tito posle razlaza sa sovjetskim vođom Staljinom sklonio pod američki kišobran. I postao zaštitnik Velikog Brata- kaže Simić.– Prvi put se objavljuje i odluka Ratnog ministarstva Austrougarske koje je svog teško ranjenog izviđačkog podoficira Josipa Broza krajem 1915. proglasilo mrtvim. A tu je i jedna od najvećih državnih tajni bivše Jugoslavije, da se za vreme Titove vlasti čak 65 odsto ratnog sastava JNA nalazilo na „privremenom radu u inostranstvu.

U knjizi je i predlog srpskih vlasti da se zbog akademskih kritika osmorice profesora i asistenata ukine Filozofski fakultet u Beogradu. Izuzetno su zanimljivi i nepoznati detalji o ideji da Raselov sud za ratne zločine sudi Titu za zlodela na Golom otoku, kao i imena svetskih državnika koji su odbili da podrže Titovu kandidaturu za Nobelovu nagradu za mir.

– Najzad, izdvojio bih i autentičnu priču o tome kako je zbog novih ustavnih rešenja donetih 1974. za pribavljanje dozvola i prevoz jednog običnog bagera od Bora do Trbovlja trebalo da protekne najmanje 30 dana – zaključuje Simić.

U POLjSKOJ I BUGARSKOJ

PORED Srbije i Hrvatske krajem ovog meseca Simićeva knjiga će biti objavljena i u Sloveniji, a već su potpisani ugovori i o njenom prevođenju na bugarski i poljski jezik. Kako kažu u beogradskoj agenciji „Prava i prevodi“ interesovanje za ovu knjigu vlada i u Rusiji, Češkoj, Grčkoj i nizu drugih zemalja.

Izvor: Večernje novpsti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *