U lavirintima srpskog kapitalizma

Miroslav Mladenović   Film

Sarita MatijevićNovi film Želimira Žilnika Stara škola kapitalizma premijerno će biti prikazan sutra uveče (nedelja, 20 sati) u sportskoj dvorani u Turiji. Ovo mesto odabrano je iz razloga što je film velikim delom sniman u srbobranskom ataru i samoj Turiji, odakle je i većina aktera, rekla je producentkinja filma Sarita Matijević iz produkcije “Playground” na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Omladinskom centru “CK 13″. Scenarista i reditelj filma Želimir Žilnik izjavio je da je dodatni razlog to što Novi Sad nema adekvatan bioskop, a da za razliku od dvorane u Turiji, kapaciteta 1.000 posetilaca, “bioskop na Spensu nema dovoljno sedišta ni za sve glavne i epizodne likove u filmu”.

Radnja filma odvija se tokom tri sedmice, između 29. aprila i 20. maja 2009. godine, od sindikalnih demonstracija u Beogradu protiv pauperizacije i nezaposlenosti, do zvanične posete Srbiji američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, uz seriju flešbekova koji govore o tome kako su različiti segmenti društva, uključujući i aktere filma, prolazili kroz “lavirinte srpskog kapitalizma”. Žilnik je “specifične i dramatične okolnosti” takvog oblika kapitalizma objasnio vremenom njegovog nastanka 90-ih godina, koje je nazvao “istorijskim korakom unazad – od socijalizma do predkapitalističkog stanja okrenutog pljačkaškoj privredi”.

Upoređujući 5. oktobar i Francusku revoluciju, koja je pobedila feudalizam, ali nije uspela da ostvari socijalnu slobodu, Žilnik je citirao francuskog filozofa Babefa: “Mada se revolucija desila, bogataši su prigrabili sva materijalna bogatstva, a narod je ostao da živi u ropskom položaju”. “Nakon toga, događa se neočekivana promena ‘ponovnog rađanja klasne svesti’ u vidu suočavanja sa svojim teškim socijalnim stanjem”, izneo je proslavljeni filmadžija svoje iskustvo tokom rada na filmu. Napomenuo je i da je igrano-dokumentarna metodologija, koja se često vezuje za njegov rad, u današnjoj kinematografiji postala uobičajena, navodeći kao primer dokumentarne sekvence u hitu Milioner iz predgrađa.

Iako se film Stara škola kapitalizma sastoji od 90% igranog materijala, producentkinja Matijević ističe da je na dokumentarnim segmentima filma radila brojna ekipa filmskih radnika iz Vojvodine, prateći tokom dve godine radničke proteste koji su se dešavali pre svega u Zrenjaninu. Ona je kao lokacije snimanja navela i Novi Sad, Sremsku Mitrovicu, Kikindu i Beograd, a deo flešbekova snimljen je u Americi u vreme kad se dogodio krah finansijskog sistema na Vol Stritu. Žilnik je kao prvu etapu tokom dugog rada na ovoj temi naveo jednosatni dokumentarac Slučaj protesta radnika u “Beku” i “Šinvozu”, prikazivan na javnim diskusijama u Novom Sadu i Zrenjaninu, da bi potom usledila serija od tri filmsko-televizijska eseja Dragana Gmizića i Dragana Kolarova pod nazivom Stečajna masa, u kojima se, po Žilnikovim rečima, analiziraju neuspeli pokušaji privatizacije u Vojvodini.

Đ. Radojković - Građanski List



Postavite komentar