PAR LIPICANERA ZA GRČKOG KRALJA

Aleksandra Radovanović   Kultura

ŠTA OTKRIVA KARTOTEKA TITOVIH POKLONA SVETSKIM LIDERIMA

Kada su počev od 1982. godine, kroz tematske izložbe Memorijalnog centra javnosti postali dostupni fondovi sadašnjeg Muzeja istorije Jugoslavije, među kojima je i 200.000 poklona koje je Josip Broz dobijao od svetskih državnika i domaćih ljudi, ponuđeno je samo pola odgovora znatiželjnoj publici. Izložba „Smrt u trezoru” (traje do 23. avgusta) na kojoj je prikazano 14 poklona Titu ponovo je aktuelizovala drugi deo pitanja: a šta su Titova uzdarja. O tome razgovaramo sa načelnikom kustoske službe u Muzeju istorije Jugoslavije, arheologom Momom Cvijovićem, i kustosom, istoričarem umetnosti Anom Panić.

- Na naše veliko zadovoljstvo, sačuvana je uredna dokumentacija o poklonima Josipa Broza stranim državnicima u periodu od 1953. godine, to jest od osnivanja kabineta predsednika republike, do Titove smrti, 1980. godine, kartoteka je vođena po zemljama i ličnostima. Na 4.397 kartona nalaze se podaci o darovima ličnostima iz 106 zemalja, sa ubeleženim datumom posete i sumiranim opisom uzdarja - kaže Cvijović.
Pregledom kartoteke pokazalo se da je repertoar uzdarja iznenađujuće uzan. Najčešće su to slike i skulpture savremenih autora, lovačko naoružanje, predmeti od srebra i zlata - nakit, tabakere, kutije za cigare, kristal, retki pirotski ćilimi, narodne nošnje, idriška i paška čipka. Ipak, i na osnovu njih stiče se utisak koji su umetnici imali prednost na Titovom dvoru.
Stranim državnicima poklonjeno je 250 skulptura, najviše Frane Kršinića (110) i Antuna Augustinčića (36), zatim Ivana Meštrovića, Sretena Stojanovića, Petra Palavičinija, Tome Rosandića, Rista Stijovića, Vanje Radauša, Jovana Soldatovića, Ota Loga… Autori poklanjanih slika (ukupno 161) su, pak, najčešće Nikola Graovac i Peđa Milosavljević (po 36 dela), a slede Paja Jovanović, Petar Lubarda, Milan Konjović, Stojan Aralica, Beta Vukanović, Marko Čelebonović, Jovan Bijelić, Vlaho Bukovac, Ivan Radović, Ljubica Sokić, Milo Milunović, Boža Prodanović…

- Darovanje dela sopstvene nacionalne baštine, kao gest najdubljeg poštovanja prema vodećim ličnostima sveta, na simboličan način poklon je celom čovečanstvu. Ono samo na prvi pogled znači otuđivanje, jer je brisanje granica nacionalne kulture u stvari druga reč za civilizacijsko pravo na zajednički identitet i istoriju - objašnjava Cvijović.

Slika „Njen prvi nastup” Paje Jovanovića poklonjena je Nehruu za njegov sedamdeseti rođendan. (Uzgred, Tito je za svoj sedamdeseti rođendan od Beograda dobio na poklon Muzej „25. maj”.) Pretpostavlja se da je slika odneta iz nečije kuće u Vršcu, jer njeno poreklo nije evidentirano, kao što nije ni ikone „Bogorodica sa Hristom” iz XVI veka, kojom je 1959. darovana etiopska carica.

- Za razliku od ova dva dela, saznali smo od koga je Tito nabavio kolekciju starog oružja koju je 1963. poklonio meksičkom predsedniku Lopezu Mateosu - ukazuje Cvijović. - U Vojnom muzeju smo našli karton koji o tome svedoči. Većinu dela Titov kabinet je kupovao od umetničkih udruženja ili samih umetnika. Postoje i računi. Na osnovu njih zaključimo da je tada bila čast biti umetnik. Na primer, jedna manja skulptura, „Fugura sa sjekirom” Vanje Radauša plaćena je 40.000 dinara, što je bila trećina cene trosobnog mebliranog salonca kod Skupštine, a dvostruko više od klavira engleske proizvodnje.

Podstaknuti dvostranošću darivanja, istraživači su otkrili niz kurioziteta. Tito je grčkom kraljevskom paru (kralju Pavlu i kraljici Federiki) od koga je dobio antički zavetni šlem, poklonio par konja lipicanera. Maršalu Aleksandru Papagosu koji mu je darovao figuru žene od terakote iz IV veka p.n.e. uručio je Augustinčićevu skulpturu u bronzi „Dečak sa ribom”. Konstantinu Karamanlisu, od koga je primio antičku vazu, Tito je, pak, predao dve skulpture u bronzi, Kršinićevu „Kupačicu” i Meštrovićevu „Devojku sa lautom”, i sliku „Dubrovnik” Peđe Milosavljevića. Anvar el Sadat je od Tita dobio veliku srebrnu stonu kutiju za cigarete sa reljefnim predstavama Dubrovnika, Jajca i Plitvica u zlatu, 150 kilograma jabuka sorte zlatni delišes, 50 kilogram suvih šljiva, 48 litara soka od borovnice i isto toliko soka od ribizle. Prilikom boravka u Tunisu, kada mu je Habib Burgiba uručio rimski mozaik, Tito je za uzvrat svom domaćinu poklonio „fijat 1100″. Titov poklon Naseru (koji mu je darovao vazu od alabastera iz III dinastije) bila je skulptura u belom mermeru „Rušenje kolonijalizma” rad Antuna

Dok su uzdarja stranim državnicima, a među njima su i Brežnjev, Naser, Norodom Sihanuk, Habib Burgiba, Anvar el Sadat, Konstantin Karamanlis…, trebalo da promovišu tada još mladu državu, pokloni koje je Tito uručivao našim zvaničnicima, viđenijim građanima ili radnicima pred odlazak u penziju, uglavnom su sitniji predmeti, poput satova i monografija. Prema članovima svoje porodice baš i nije bio posebno darežljiv. Često im je za rođendane poklanjao zlatnike i dugmad za košulju, a najčešće bombonjere!

Imanje sa vilom u Marakešu

Uvidom u kartoteku Titovog kabineta Ana Panić pronašla je da je od marokanskog kralja Hasana II, kome je maršal poklonio kompletnu opremu za ambulantu sa dvadeset pet kreveta, za uzvrat dobio imanje od četiri hektara sa vilom u Marakešu.
- Našli smo tapiju na to imanje i predali je Ministarstvu inostranih poslova koje je nadležno da ispita šta se s njim u međuvremenu desilo - ističe Ana

Panić iznoseći i par „sitnica” koje je kabinet pripremio za Titovu posetu Africi 1961. godine. To su rendgen aparati, sanitetski automobili, kino-projektori…

Izvor: Blic Online M.Marjanović



Postavite komentar