Proslave 150 godina rođenja slikara Paje Jovanovića

Godine 1859. (4. jula), po današnjem kalendaru 16. juna, pada rođendan našeg najvećeg slikara Paje Jovanovića. Povodom 150 godina umetnikovog rođenja, izložbom sa manjim katalogom u Muzeju grada Vršca, čiji su autori Dragana Kuručev i Petar Petrović, posvećenom istočnjačkim motivima u njegovom opusu, počinje obeležavanje jubileja. Istog dana Radio-televizija Vojvodine emitovaće dokumentarni film o srpskom slikaru, savremeniku mnogih (preminuo je 1957), o kome se, nažalost, malo zna.

O obeležavanju jubileja Paje Jovanovića razgovaramo sa arhitektom Bojanom Kovačevićem, direktorom Muzeja grada Beograda, izvršnim organizatorom proslave, u čijem je fundusu oko šesto dela Paje Jovanovića i Milanom Miloševićem, istoričarem umetnosti zaduženim za vizuelno-verbalni identitet jubileja.

– Prva stvar koja nam se u startu pokazala, kulturološki je skandal: nemamo nijednu studiju o delu Paje Jovanovića. Organizacioni odbor se složio da je Nikola Kusovac nesporni najbolji poznavalac Jovanovićevog opusa i njega smo zadužili za nju. Kataloški deo monografije imaće do 1.200 jedinica, a pre neki dan u emisiji RTS posvećenoj Paji Jovanoviću reditelja i scenariste Veska Butrića na odjavnoj špici navedeno je da ih je ukupno oko tri hiljade. Paja Jovanović je često slikao iste motive, ali se ipak na tržištu zna koja je verzija najskuplja. Katalošku obradu portreta radi Petar Petrović, kustos Narodnog muzeja, a među najpoznatijima, iako, izvesno, ne najboljem, nalazi se portret Josipa Broza.

„Proglašenje Dušanovog zakonika“, ulje na platnu

Odbor je formiran pre samo par meseci, sa zakašnjenjem, očigledno, ali u nameri da jubilej bude kako Kovačević kaže „visoko artikulisana proslava“. U njemu su predstavnici pet institucija. Pre svih, Srpska akademija nauka i umetnosti, jer Paja Jovanović je bio akademik, gde će u decembru ove godine biti najreprezentativnija izložba slika i crteža. Narodni muzej čuva najvrednije Jovanovićeve slike, „Borbu petlova“, „Takovski ustanak“, „Mačevanje“, „Arnaut s čibukom“, „Stevan Dečanski“, portrete Mihajla Pupina, Nikole Pašića… Muzej grada Beograda ih ima ukupno blizu šest stotina, a među njima su „Portret kraljice Marije“ i „Portret dame u ružičastom“ iz 1930, „Dama u naslonjači“, slikana 1918-1920, i čuveno „Proglašenje Dušanovog zakonika“ iz 1900. godine. U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu pak pohranjeni su pogotovo portreti (Sofije i Teodora Dunđerski, vajara Đoke Jovanovića, ulja „Ranjeni Crnogorac“ i „U zasedi“…) kojima će na proleće 2010. godine biti posvećena posebna izložba.

Godina Paje Jovanovića trajaće od 16. juna 2009. do 16. juna 2010. Program podrazumeva i objavljivanje monografije u kasnu jesen ove godine. Za vizuelni i verbalni identitet obeležavanja jubileja zadužen je Milan Milošević, iz Muzeja grada Beograda.

Zanimljivo je da će na bilbordima stajati „Ko je Paul Jovanović“ jer se naš slikar, a bečki đak, u Evropi tako potpisivao.

– Naš cilj je da Paju Jovanovića približimo mladoj publici, da ga predstavimo, između ostalog, i duhovito, ne da bismo umanjili njegov značaj, već da aktualizujemo njegovo delo. Poznato je da se u starim srpskim kućama mogu naći reprodukcije najpoznatijih slika Paje Jovanovića, kao što su „Borba petlova“ ili „Kićenje neveste“, ali mladi nisu imali baš često priliku da se sa njegovim delom susretnu. Naručili smo i slagalice sa Jovanovićevim slikama, kao i druge suvenire – objašnjava Milošević.

Paja Jovanović je osim portreta rado slikao nacionalne motive, iako je bio pravi Evropejac. Njegova majka je kao što se zna bila Francuskinja.

– Školovan na Bečkoj akademiji bio je most između Srbije i Evrope, što je danas kada smo još svedoci primitivnog tumačenja naše istorije, putokaz za generacije koje dolaze – sugeriše Kovačević.
Budući da se dela Paje Jovanovića nalaze širom sveta, od Australije do Amerike, hteli smo da znamo i da li će na nekoj od pomenutih izložbi biti predstavljena i njegova dela iz inostranih kolekcija. Od Kovačevića smo dobili sledeći odgovor:
– Predlagao sam da priredimo izložbu od dvedesetak Jovanovićevih slika koje Srbija nikad nije videla, da ih pozajmimo od Francuza, Nemaca, Austrijanaca i tako se i odande preko Paje povežemo sa Evropom, a ne samo odavde, ali, nažalost, moja ideja nije prihvaćena jer je njena realizacija skupa. Ipak, u katalogu će biti sve reprodukcije koje dobijemo od vlasnika. Nemamo načina da zatvorimo opus Paje Jovanovića jer on je zaista obiman. Osim toga, nije svaki vlasnik voljan da u javnost izađe, a i neka dela sigurno treba restaurisati. Idealna rekonstrukcija opusa naprosto nije moguća jer mnogim slikama ne znamo vlasnički put.

„Borba petlova“, ulje na platnu

Obeležavanje jubileja za sada je najvećim delom pomogao Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda. Odobrio je 4,5 miliona dinara za monografiju, za tiraž od dve hiljade primeraka koji će, pretpostavlja se, biti veći.

– Reč je o izmirenju našeg starog dugu prema Paji Jovanoviću zbog čega insistiram i insistiraću da se ne izgovaramo finansijskom krizom. Monografija će imati 500 strana, koštaće znatno manje nego slične studije. „Publikum“ nam je dao ponudu za 12,5 evra po primerku, sa kutijom, što je zaista gest dobre volje bez premca – ističe Kovačević. – Omogućićemo da se kupuje u pretplati koja će sigurno biti mnogo povoljnija i na osnovu zainteresovanosti javnosti odredićemo konačan tiraž i cenu knjige.

Povodom reagovanja da nam sad nisu potrebna dva filma o Paji Jovanoviću. (Prvi je na programu RTS bio pre neki dan.)

– Nikako ne mogu da prihvatim da je suvišno snimiti dva filma o, bez preterivanja, najvećem umetniku srpskog realizma uz Uroša Predića – izričit je Kovačević.

Najcenjeniji u svetu

Jovanović je živeo dugo, 98 godina, naslikao je mnogo portreta kojima je, nažalost, teško ući u trag. Ima ih prema informacijama koje su do mene stigle, čak i u Santjagu de Čileu. Slikao je brzo i efikasno. Smatra se našim najcenjenijim umetnikom u svetu čija se dela vrednuju čak 150.000 funti, kaže Milan Milošević.

Izvor: Blic Online Milena Marjanović