Ванземаљски живот треба тражити на Јупитеровом месецу Европа, тврди британски физичар и футуриста Фримен Дајсон. Претпоставља се да би такав живот могао имати облик цвећа које расте у леду.
Британски физичар и футуриста Фримен Дајсон тврди да ванземаљски живот треба тражити тамо где га је најлакше наћи, чак и кад не постоје идеални услови за опстанак живота какав ми познајемо.
Посебно наглашава да васионски бродови треба да трагају за биљкама на леденим месецима (сателитима) и кометама у другим галаксијама, сличним биљкама и цвећу какво се може наћи у арктичким подручјима Земље.
„Тврдим да би стратегија ‘лова живота’ у космосу требало да трага за нечим што се може открити, а не за нечим што можда постоји“, изјавио је Дајсон на недавно одржаном научном скупу у Кембриџу, Масачусетс.
„Међу теоретичарима у овој области постоји тенденција да нагађају шта је могуће. Чињеница је да су наша нагађања углавном погрешна, јер ми једноставно немамо толико стваралачке маште каквом располаже природа“, уверен је Дајсон.
Према његовом мишљењу, васионске летелице треба да трагају за знацима живота на ледом покривеном Јупитеровом месецу Европа, јер би могли да се нађу управо на њему.
На Јупитеровом сателиту Европа, како претпостављају астробиолози, испод ледене коре налази се океан течне воде за којим већ дуго трагају, уверени да би унутрашњост могла бити погодна и здрава за развој живота.
Цвеће би се могло видети из васионске летелице
Али би копање дубоко у ледену кору Европе могло бити изузетно тешко, јер се процењује да би се дебљина леда могла кретати од једног до више од 100 километара.
Знаци живота могли би бити видљиви из васионске летелице која орбитрира око Европе, али под условом да се нађу у пукотинама у леденој кори Европе, која на неки начин повезује његову површину са унутрашњошћу, сматра Дајсон.
Такав живот могао би имати облик цвећа параболичког облика, које фокусира бледу сунчеву светлост која на Европи пада на унутрашњост биљке. Цвеће оваквог облика откривено је у арктичким климатским подручјима на Земљи, у којима су биљке еволуцијом успеле да максимално користе Сунчеву енергију.
Цвеће на Европи могло би да се открије и преко феномена под именом ретрофлексија, при чему се светлост враћа свом извору, уверен је Дајсон. Овај оптички ефекат видљив је у светлости која се одбија од очију животиња и који је коришћен у дизајнирању саобраћајних знакова и огледала које су на Месецу оставили астронаути са Апола.
Иако су Дајсонови „сунцокрети“ зачети на Европи, могли су да се зачну и прошире широм сунчевог система. „Можете ли замислити да би цвеће које се хранило из необичних корена, могло да се развије у самосталну биљку“, пита се Дајсон.
Ако би се биљке прошириле на два мања, много удаљенија објекта у Сунчевом систему, „кометне-резервоаре“ Кујперов појас и Оорт облак, могли би бити мање зависни од гравитације па се тиме и лакше развити у биљку која би величином максимално сакупљала соларну енергију.
Европа ће бити један од два месеца који ће бити детаљно истражени у оквиру планиране сарадње америчке НАСА и европске ЕСА почев од 2026. године – кад пар орбитера стигне до Јупитера.
Извор: РТС