Dokumentarci o Pupinu, Tesli i Milankoviću čekaju realizaciju
Miroslav Stanković Foto D. Jelen
Retke su ličnosti čija su dela neprolazna a pronalasci unapredili i zadužili čovečanstvo. Budući da mi imamo takvu najbolju trojku, zašto se ne bismo odužili našem „trilingu asova“: Pupinu, Tesli i Milankoviću – zapitao se Miroslav Stanković koji upravo radi na realizaciji ideje da se o ovim našim naučnicima snime dokumentarni filmovi.
Nekadašnji snimatelj Radio televizije Srbije, a danas vlasnik producentske kuće „CinePro 93″, Miroslav Stanković prošle godine je ovu zamisao predstavio Beogradskom univerzitetu, raznim ministarstvima (prosvete, kulture, nauke, telekomunikacija) i preduzećima, smatrajući da prolazi vreme a da su pomenuti istraživači kao „ljudi za sva vremena“ najbolji brend naše zemlje. Stankovićev plan bio je da materijali budu snimljeni do Univerzijade što bi, kako navodi, bilo idealno mesto i vreme da se podičimo našim značajnim ličnostima. Međutim, realizacija je, po običaju, zastala kod – finansija.
– Snimanje filma „Mihajlo Idvorski Pupin“ je u toku. Počeli smo sa snimanjem u Srbiji a prateći Pupinov životni put nastavili bismo u Pragu, Lucernu, Parizu, Londonu, Kembridžu, Njujorku, Norfolku, Vašingtonu. Ministarstvo kulture Srbije već je dalo milion dinara, a pomogli su nam i Sekretarijat za kulturu Vojvodine, uprava Pančeva, Telekom Srbije i Ministarstvo nauke. Međutim, kako ne mogu da obezbedim ostatak sredstava za nastavak snimanja, ceo projekat se pretvara u moju pojedinačnu borbu, umesto da država shvati važnost ovog projekta i u potpunosti stane iza njega – kaže Miroslav Stanković koji potpisuje i režiju filma o Pupinu, dok je scenario napisao Vladimir Arsić.
– Univerzijada je bila prilika da se mladi iz sveta, diplomate, poslovni ljudi i turisti upoznaju sa identitetom Mihajla Pupina, jednog od najvećih profesora elektrotehnike svih vremena ali i dobitnika Pulicerove nagrade za autobiografiju „Sa pašnjaka do naučenjaka“. Pupin je imao značajnu ulogu i kao počasni konzul Kraljevine Srbije u SAD i Kanadi od 1911. do 1920, a iz laboratorije za fiziku „Pupin“ na Kolumbija univerzitetu izašlo je blizu tridesetak nobelovaca – podseća Stanković.
Prema njegovim rečima, u narednom periodu na red bi došao dokumentarni film o Nikoli Tesli, sa idejom da se na novi način osvetli zagonetna ličnost ovog istraživača. Određene sekvence bile bi posvećene Teslinim pronalascima ali i prelomnim trenucima u njegovom životu, teškoj i opakoj bolesti koja ga je izmenila, celibatu koji je uticao na Teslinu kreativnost, i njegovoj naklonosti prema drugim disciplinama duha, pre svega poeziji. Film bi otkrio Teslu kao radoznalog čitaoca, pesnika i prevodioca Zmajevih pesama na engleski jezik, i osvetlio naučnikovo druženje sa poznatim američkim piscima, kaže naš sagovornik.
Scenario Bratislava Milanovića pratio bi Teslin životni put od Smiljana, preko Karlovca, Graca, Budimpešte, Pariza, Vašingtona, Njujorka, Kolorada, Nijagarinih vodopada do Beograda. U film bi se konsultacijama uključili poznavaoci Teslinog rada, iz zemlje i sveta, a film bi režirao Milan Knežević. Scenario i režiju trećeg filma, o Milutinu Milankoviću, osmislio bi Dragan Ćirjanić.
– Ovo dugujemo trojici svetskih velikana koji su unapredili civilizaciju i obogatili kulturu a pripadaju srpskom narodu. Saznanja o njima obogaćuju i inspirišu nova dostignuća – kaže Miroslav Stanković, pozivajući da se njegova ideja dovede do kraja. Predlog našeg sagovornika, o kojem se takođe može razmisliti, odnosi se i na raspisivanje međunarodnog konkursa za podizanje zajedničkog spomenika ovim istraživačima.
Izvor: Politika M. Sretenović