Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

KANDID ILI CRNI OPTIMIZAM

Mladi i bezbrižni Kandid živi u vestfalskom dvorcu ujaka barona i druži se sa svojom rođakom Kunegondom, ujakovom ćerkom. O životu, na poseban način, podučava ga filozof Panglos. Po njegovim rečima, mi živimo u najboljem svetu i sve se uvek završava dobro.

Videvši učitelja kako u žbunju sa jednom služavkom gasi požudu, mlada Kunegonda diskretno pokušava da zavede Kandida.

Mladićevo srce, a posebno telo, odgovaraju na devojčine izazove, ali razjareni otac, istoga trena isteruje mladića iz malog raja u kome je do tada živeo.

Primoran da se otisne u nepoznato, Kandid otkriva svet u kome vladaju glupost, fanatizam, nasilje, ratovi i smrt. „Kandid, ili Optimizam“ Volterova je ironična priča koja postavlja pitanje porekla zla i oštro kritikuje Božju promisao, što je bio vrlo smeo nastup u 18. veku kada je crkva imala vodeću ulogu u društveno-političkom životu.

Svestan potencijalne opasnosti, pod okriljem anonimata, Volter je 1759. godine objavio ovu filozofsku bajku koja će potom doživeti svetsku slavu.

Strip adaptaciju „Kandida“ (Delkur) uradili su scenaristi Mišel Difran i Gorian Delpatir, a nacrtao ju je srpski autor Vujadin Radovanović.

„Volterov stil mi je uvek bio vrlo ‘stripovski’ – prvi sloj je vizuelan, drugi je čitanje, a treći je razumevanje i razmišljanje o obrađenoj temi.

Želja mi je bila da uradim adaptaciju upotrebljavajući pravila starog dobrog francusko-belgijskog stripa i da šetam između realizma i prenosnog značenja.

Tako se adaptacija, s jedne strane, oslonila na Volterov rad u opisima, dijalozima i akcijama, a sa druge u nalaženju ispravnih strip kodova – kaže Mišel Difran, inače doktor psihologije koji se godinama profesionalno bavio video igrama, pre nego što je počeo da piše strip scenarije.

Sarađujući sa Delpatirom, novinarom i specijalistom za Volterovo stvaralaštvo, Difran je u svojoj adaptaciji uspeo da očuva jednostavnost i fluidnost književnog predloška.

Snaga Volterove priče ogleda se u autorovoj sposobnosti da poveže postavljanje osnovnih filozofskih pitanja sa pravom romanesknom avanturom, prepunom živopisnih intriga.

Takva konstrukcija omogućila je scenaristima da očuvaju Volterovo razmišljanje o poreklu zla i načinu na koji ono među ljudima obitiva zajedno sa dobrim.

Akciona i avanturistička strana obezbeđena je kroz Volterovo zapažanje da je skoro čitava ljudska istorija „sačinjena od nepotrebnih užasa“.

Grafizam beogradskog strip crtača Vujadina Radovanovića uspešno se pridružio načinu adaptiranja ovog velikog dela. Vujin crtež je istovremeno realističan, karikaturalan i malo preteran, tako da taj lažni realizam prekriva i prikriva dimenziju filozofske bajke, dok preterivanje daje komičan ton koji omogućava da i scene pokolja izgledaju manje užasne.

Montaža je vrlo jednostavna i dinamična, podređena potrebama scenarija i povremenim komičnim elementima sâme priče.

Koloristi Araldi i Base u potpunosti su učestvovali u Vujinom grafičkom pristupu, upotrebljavajući živu paletu, neki put i drečavu, na granici karikature.

Serijal „Kandid“ predviđen je u tri toma i najverovatnije će mlađim čitaocima omogućiti da otkriju snagu Volterovog stvaralaštva.

Čitati Volterov francuski jezik predstavlja posebno zadovoljstvo – rečenice su mu kratke, britke, jednostavne i elegantne, dok mu je stil smeo, vrcav i često ironičan.

Rečju, Volter je, uglavnom, imao sve ono što manjka današnjim piscima. Zato, knjigu u ruke, ili bar Vujin strip.

Izvor: B 92 Aleksandar Manić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *