Novo delo Džejmsa Kamerona „Avatar“ premašilo budžet od čitavih 200 miliona dolara, ali zato donosi revoluciju u oblasti digitalne 3D tehnologije

Jedna od retkih slika: Džejms Kameron i Sem Vortington na snimanju „Avatara“

Prošlo je nešto više od jedne decenije otkako je „Titanik“, film kanadskog reditelja Džejmsa Kamerona, 1997. godine postao svojevrsni holivudski fenomen, sa osvojenih 11 Oskara, dotad neviđenim specijalnim efektima i neverovatnom zaradom od 1,8 milijardi dolara. Po njoj je i ostao upamćen kao finansijski najuspešniji film u istoriji kinematografije.

Dvanaest godina kasnije, tačnije, u decembru ove godine, očekuje se premijera Kameronovog novog filmskog giganta, naučnofantastičnog epa pod nazivom „Avatar“, koji nam donosi novu revoluciju u domenu digitalne 3D filmske tehnologije. Za rad na ovom izuzetno masivnom filmskom projektu Foks studija bilojeangažovano više od hiljadu ljudi, a troškovi su, verovali ili ne, premašili budžet od čitavih 200 miliona dolara.

„Avatar“ je prvo Kameronovo gigantsko igrano ostvarenje nakon čuvenog „Titanika“ (u međuvremenu je uradio nekoliko dokumentarnih filmova), snimano u Los Anđelesu i na Novom Zelandu, uz pomoć reditelja Pitera Džeksona (trilogija „Gospodar prstenova“) i njegove producentske kompanije „Weta“ koja se bavi specijalnim efektima. Kameron je prvu verziju priče napisao još 1995. godine, imajući ideju da upravo njome svoju produkcijsku kompaniju dovede usam vrh svetske filmske industrije.

Ipak, prema priznanju u magazinu „Tajm“, Džejms Kameron ističe da sve do ove godine filmska tehnologija nije dostigla nivo koji mu je bio potreban kako bi svoju zamisao i sproveo u delo. Ono po čemu će „Avatar“ biti jedinstven jesu, zapravo, prvi put viđeni „fotorealistični“ kadrovi i scene, rađeni potpuno novom filmskom tehnikom u domenu već uveliko rasprostranjene digitalne 3D filmske tehnologije. Reč je pre svega o pionirskoj tehnologiji: sistemu „e-motion capture“ malih kamera koje snimaju glave glumaca kako bi se njihovi izrazi lica naknadno digitalizovali i ubacili u tela vešto animiranih trodimenzionalnih likova. Nakon konačne obrade, posmatrač-laik nema jasnu predstavu o tome šta je u filmu realnost, a šta animacija.

Radnju filma pratimo u dalekoj budućnosti koja se, većim delom, odigrava na mitskoj planeti Pandora. Priča filma prati probleme ljudske ekspedicije na udaljenoj planeti i ranjenog marinca Džejka Salija koji, mimo svoje volje, dolazi u situaciju u kojoj mora da naseli i istraži misterioznu planetu. U neprestanoj borbi za svoj život i stalnim sukobima sa stanovnicima planete, narodom Na’vis, zaljubljuje se u pripadnicu neobičnog plemena. Inače, sama reč „Avatar“ predstavlja inkarnaciju hindu božanstva koje preuzima ljudsko obličje. Vodeći lik u filmu, ratni veteran Džejk Sali, predstavlja simbiozu ljudske i „Avatar“ egzistencije, prikazanu u digitalnoj 3D tehnici. Suštinski, reč je o filmskoj avanturiu kojoj ljudska vrsta pokušava da, na sebi svojstveni način, razreši problem sa prirodom onoga što joj je nepoznato.

Glavnu ulogu u ovom filmskom spektaklu, snimanom najvećim delom u praznom studiju, tumači mladi australijski glumac Sem Vortington, a glumačkoj ekipi su se pridružili i čuveni Đovani Ribisi („Savršeni stranac“, „Izgubljeni u prevodu“), proslavljena Sigorni Viver i mlada holivudska zvezda Mišel Rodrigez. Ono što je posebno zanimljivo jeste to da će se u filmu pored, da tako kažemo, stvarnih glumačkih imena, naći i šest, u potpunosti kompjuterski generisanih glumaca.

Hoće li ovaj film ostvariti zaradu „Titanika“ i da li je reditelj i scenarista Džejms Kameron podlegao pritisku velikih očekivanja, ostaje da se vidi. Ono što je mnogo bitnije jeste to da će fanovi i istinski zaljubljenici u SF žanr i nove filmske tehnologije imati priliku da uživaju u do sada neviđenim inovacijama u domenu digitalne 3D tehnologije i sistema „e-motion capture“ malih kamera. Sve to, naravno, ne znači da više neće biti i one publike koja će se (poput potpisnice ovih redova), bez obzira na sve, uvek radije vratiti maloj, autorskoj, intimnoj filmskoj priči koju u osnovi, pored vešte režije,čine dobar tekst i „čista“ gluma.

Izvor: Politika Marija Andrijašević