ENDI VORHOL U GRAND PALEU

Nebojša Đorđević   Kultura, Slikarstvo, Vesti

U svetski poznatom pariskom muzeju Gran pale u toku je izložba Endija Vorhola jednog od znamentijih umetnika dvaesetog veka

U muzeju Gran Pale u Parizu pre dva dana otvorena je izložba portreta američkog umetnika Endija Vorhola (1928-1987) koja će trajati do sredine jula.

U pitanju je do sada najveća izložba posvećena tom aspektu Vorholove umetnosti koji je organizator izložbe Alen Kief označio kao najvažniji u njegovom opusu.

Portrete koji su ga proslavili, Vorhol je radio na osnovu fotografija poznatih ličnosti iz sveta umetnosti, filma, mode i biznisa. Na izložbi u Parizu naslovljenog “Veliki svet Endija Vorhola” izloženo ih je 130.

Cilj njegovog rada bio je portret čitavog društva. “Svi moji portreti moraju da budu istog formata kako bi mogli da stoje jedni uz druge i na kraju zajedno sačine samo jednu veliku sliku naslovljenu ‘Portret društva’”, govorio je on.

Čuven po slikama supa marke “Kempbel” i boca Koka-Kole, “serijskom” radu i uticaju na njujoršku “andergraund” umetnost, Varhol je veoma rano počeo da se interesuje za portret.

Početkom 60. godina on razvija specijalnu tehniku za realizovanje portreta koji su ga proslavili. Izrađivao ih je na osnovu fotografija snimljenih Polaroidom i potom bojenih. Ta tehnika serigrafije omogućavala mu je bezgranične kombinacije. Ono što ih sve odlikuje su žive boje i “groplan” standardnog formata od 101,6 centimetara sa 101,6 centimetara na kome su zadržane samo glavne crte lica.

Među prvima koje je uradio su portreti holivudskih glumica Merilin Monro i Elizabete Tejlor. Usledili su portreti mnogih drugih poznatih ličnosti kao su Brižit Bardo, Mik Džeger, Sonja Rikel, princeza Grejs od Monaka, Mao Cetung, pevačica grupe Blondi, Debi Hari.

Od 1972. do 1986. godine Vorhol je uradio hiljadu protreta, gotovo jedan sedmično, od kojih mnoge po narudžbi po jedinstvenoj ceni od 25.000 dolara. Nije birao svoje “modele”, već su mu se oni sami nametali. Među njima su bili članovi iranske carske porodice, princeza Dajana, sin Džona Lenona, razni industrijalci, glumci, manekeni i ostali pripadnici svetskog džetseta.

To pomodarstvo koje je glavno obeležje njegovih dela, Vorhola nikada nije sprečilo da bude i dubok, ocenio je Alen Kief, organizator izložbe u pariskom “Gran Paleu”.

Vorhol koji je rođen u Pitsburgu od roditelja Slovaka, inspiraciju za svoje portrete nalazio je u vizantijskim ikonama sa kojima se susretao u mladosti, rekao je Kief koji u “električnoj stolici” sa njegovih dela vidi moderno raspeće, a u “lobanjama” referencu na hrišćansku veru, prenele su agencije.

Endi Vrhol je bio jedan od popularnijih i u javnosti prisutnijih umetnika 20. veka. Njegova likovna i javna delatnost vezana je za Njujork i kvart Grinič Vilidž. Smatraju ga najpoznatijim predstavnikom takozvanog Pop-arta, pravca koji je napravio pravu revoluciju ne samo u likovnoj umetnosti nego i fotografiji, grafičkoj industriji, reklami i štampi. Glavni cilj Pop-arta je uzdizanje naizgled banalnih predmeta i proizvoda svakodnevnog modernog života u umetnost. Zbog toga je nadrastao njene granice i postao sociološki fenomen.

“Pop-art želi, bez ikakve iluzije da stvari govore same za sebe”, rekao je jednom prilikom Vorhol. Iako sa osnovnom namerom da bude protiv potršačkog društva društva Pop-art ga je vizuleno omogućio. Pogotovo Vorhol sa svojim variranjem prakaza konzervi “Koka Kole” i “Kempbel” supe. No Vorhol je uradio i mnogo potreta i to najpoznatijih ličnosti sveta. Među njima su bili Merilin Monro, Če Gevara, Mao Ce Tung, Džon Lenon, Elvis Prisli…..Džeki Kenedi. Svi oni su i pre radova Vorhola bili poznati ali ih je tek on napravio ikonografskim simbolima svog vremena. Endi Vorhol se sem slikarstvom bavio filmom, glumom i grafičkim dizajnom. Rođen je 1928. godine u Pitsburgu a umro 1987. u Njujorku.

Izvor: RTS



Postavite komentar