Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

РАДОСТ ЗБОГ „ЗЛАТНОГ ЋУРАНА“

Нисам ни сањао да могу да добијем ову награду, каже Властимир Ђуза Стојиљковић, овогодишњи добитник престижног позоришног признања

Властимир Ђуза Стојиљковић (Фото Д. Ћирков)

Глумац Властимир Ђуза Стојиљковић је овогодишњи добитник награде „Златни ћуран за животно дело“, признања које додељује позоришни фестивал најбољих комедиографских остварења „Дани комедије“ у Јагодини. Одлука да ове године Стојиљковићу припадне „Златни ћуран“ била је једногласна, а биће му уручен 27. марта, последњег дана 38. Дана комедије у Јагодини, чији је овогодишњи селектор Ана Тасић, позоришни критичар „Политике“. Стојиљковић тренутно игра у две представе Атељеа 212: „Шума блиста“ Милене Марковић и „Путујуће позориште Шопаловић“ Љубомира Симовића, обе у режији Томија Јанежича.

Награда „Златни ћуран за животно дело“ установљена је 2001. године и до сада су је добили: Миодраг Петровић Чкаља, Данило Бата Стојковић, Мира Бањац, Љубомир Убавкић Пендула, Оливера Марковић, Никола Симић и Бора Тодоровић. Ђуза Стојиљковић је 1979. године награђен статуетом „Ћуран“ на „Данима комедије“ у Јагодини за улогу инспектора у комаду „Инспекторове сплетке“ Ранка Маринковића, у режији Александра Огњановића.

– Затечен сам. Збуњен и радостан. Нисам ни сањао да могу да добијем ову награду. Изненадило ме је и то што су ме људи из Јагодине већ обавестили када треба да дођем и примим свог „Златног ћурана“. У таквој ситуацији се човек и, иначе, нађе када га тако нешто лупи по глави. Ово што ме је сада лупило је свакако добро, поготово што су ту награду добила значајна глумачка имена. Драго ми је што се налазим у таквом друштву, рекао нам је расположени Ђуза Стојиљковић.

Ђуза Стојиљковић је рођен у Ражњу, у учитељској породици. У првом и другом разреду учила га је мајка Лепосава, у трећем и четвртом отац Младен. Гимназију је завршио у Крушевцу где се аматерски бавио глумом. Да је било по Ђузиној вољи, био би професор књижевности, али су га другови из комитета видели као рудара. Тако је и уписао Рударско-геолошки факултет у Београду који је напустио већ у трећем семестру и уписао Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, у класи Мате Милошевића.

Професионалну каријеру Стојиљковић је започео 1951. године у Београдском драмском позоришту, а играо је и у Атељеу 212. Током богате позоришне каријере остварио је око 150 улога. Упоредо је градио и филмску каријеру, дебитовао је 1957. године у „Туђој земљи“ Јожеа Галеа, а популарност стекао филмом „Љубав и мода“ за који је отпевао песму „Девојко мала“. Никада није играо партизане, сељаке, руралне ликове… Избегавао је да размишља о политици. „Овде је незамисливо да човек напусти партију зато што је она напустила његов однос према животу. Као да си венчан са партијом“, знао је да каже Стојиљковић који се, када га изнервира политика, изнова враћао Шекспиру, Достојевском, Чехову… И тако укруг. Телевизијску популарност стекао је улогом Родољуба Петровића у серији „Позориште у кући“. Са Миленом Дравић је био домаћим шоу-програма „Лифт за пети спрат“, а крајем 1980-их је водио радио програм „Забавник“. Свој карактеристични глас позајмио је многим јунацима цртаних филмова – Патку Дачи, Рафаелу ( „Нинџа корњача“) и другима. Знао је лепо да запева, заплеше… Ђуза Стојиљковић је добитник великог броја глумачких награда. „Добричин прстен“ уручен му је 2001. Освојио је и награду „Раша Плаовић“, Стеријину награду, Октобарску награду града Београда…

Извор: Политика Б. Требјешанин

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *