Konkretna akcija: Bista haškog optuženika posle performansa anonimnog umetnika

PHOTO: MILICA JOVANOVIĆ

Internim glasanjem redakcija e-Novina došla je do iznenađujućih rezultata – ličnost koja je nesumnjivo obeležila kulturni život Srbije jeste nepoznati autor performansa izvedenog u knjižari „Nikola Pašić“, na istoimenom beogradskom trgu, u kom je slomljena gipsana bista Radovana Karadžića. Među događajima i ličnostima koji su takođe ostavili utisak na članove naše male redakcije, nalaze se i objavljivanje monografije Zenit, gotovo neprimetno obeležavanje 150. godišnjice naučne fantastike u Srbiji, projekat Grupe Spomenik na ovogodišnjem Oktobarskom salonu i povratak Mirka Kovača na književnu scenu regiona. Glasali smo i za negativne događaje/ličnosti, kojih ima višestruko više nego pozitivnih, ali smo listu suzili radi simetrije, posle žestoke rasprave (mada nije bilo čupanja za kosu)

Neznani junak u etičkom pohodu

Početkom decembra, nepoznati umetnik iznenadio je prisutne trgovce u knjižari „Nikola Pašić“, kada je u holu ovog skloništa za raznovrsnu nacističku literaturu u centru Beograda, razbio glomaznu gipsanu bistu osumnjičenog ratnog zločinca Radovana Karadžića. Knjižara čuvena po antisemitskim i neonacističkim naslovima, u čijem se izlogu već godinama šepuri bronzana Karadžićeva glava, nedavno je svoj izložbeni prostor ukrasila još jednom glavom zločinca iz Bosne. Naš junak, i dalje nepoznat iako su ga navodno snimile bezbednosne kamere, ušetao je jednog sunčanog prepodneva i pravdu uzeo u svoju ruke. Ovo je bez sumnje jedan od retkih primera građanske neposlušnosti, u paradoksalnoj situaciji savremenog srbijanskog društva, u kom većina, uz pomoć države, podržava i promoviše zločin. Knjižara je i danas ukrašena slomljenom Karadžićevom glavom.

Redakcija e-Novina pozdravlja performans nepoznatog umetnika, uverena da je upravo oblast kulture i umetnosti onaj temeljni resurs zagađenja nacionalizmom, iz kog se javne politike snabdevaju već dve decenije.

Monografija Zenit 1921-1926

PHOTO: NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

Obimna studija o književnoj i vizuelnoj kulturi avangradnog pokreta stvorenog oko časopisa Zenit, čije su autorke Vidosava Golubović i Irina Subotić, svakako je izdavački poduhvat godine. Izdanje Narodne biblioteke Srbije, Instituta za književnost i umetnost iz Beograda i SKD Prosvjeta iz Zagreba, obuhvata kompletan letopis časopisa, biografije svih saradnika, bibliografiju, popis literature o Zenitu i zenitizmu, kao i dragocenu vebografiju. Časopis Zenit nesumnjivo je prekretna umetnička pojava u svojoj istorijskoj epohi, i uz svog tvorca Ljubomira Micića, do danas predstavlja jedinu umetničku i kulturološku pojavu u istoriji Srbije koja je u svoje vreme u potpunosti korespondirala sa evropskim umetničkim kretanjima.

Godina srpske fantastike

Obeležavanje Godine srpske fantaskike, proteklo je u znaku 150 godina od rođenja pisca prve naučnofantastične drame na srpskom jeziku, Dragutina Ilića (1858-1926). Njegovo delo, Posle milion godina (1889), tvrde poklonici, istovremeno je i prva naučnofantastična drama na svetu. Između ostalog, Društvo Lazar Komarčić objavilo je novo izdanje Iličeve drame, kao i njegov Sekund večnosti, istočnjacki roman (1921), uz studiju Bojana Jovića D. J. Ilić, L. Komarčić i M. Milanković – preteče i nastavljači. Rađanje srpske naučnofantastične književnosti. Ostalim naslovima objavljenim u Godini srpske fantastike, pridružila se i studija Dejana Ajdačića, Futuroslavija, studije o slovenskoj naučnoj fantastici.

Dijalog kao spomenik žrtvama

Beogradska umetnička Grupa Spomenik predstavila je na ovogodišnjem Oktobarskom salonu svoj projekat vezan za politike sećanja, realizovan kao prostor za razgovor o nedavnoj balkanskoj prošlosti. Kroz seriju od šest predavanja, diskusija i radionica, koje su održavane u Kući legata, grupa Spomenik predstavila je teoretičare i kritičare kulture i politike, književnike, kao i forenzičke arheologe i antropologe koji su angažovani na procesu pronalaženja masovnih grobnica i identifikacije žrtava u Bosni i Hercegovini. Izmeštajući problematiku masovnih grobnica u Bosni i Hercegovini i tehnološki proces identifikacije žrtava genocida u umetnički diskurs, Grupa Spomenik ne samo da opominje javnost na strahote nedavne balkanske prošlosti, već nudi i jedno novo čitanje koje u fusnotama savremenog umetničkog izraza poručuje – Zlo više ne sme da se ponovi!

Grad u zrcalu

Povratak Mirka Kovača na regionalnu književnu scenu, kroz autobiografski roman Grad u zrcalu, koji je nagrađen priznanjem Meša Selimović, a potom i kroz skup, u organizaciji Hrvatskog društva pisaca, kojim je obeležen Kovačev 70. rođendan, novi je kontroverzni fenomen urušenih kultura balkanskih zajednica, u kojima se povremeno, svemu uprkos, nađe mesta za vrednosti koje nadilaze palanačke granice.„Kao čovek i kao pisac Mirko Kovač spada u one intelektualce, nažalost uvek u manjini, suprotstavljene i lošoj politici i lošoj književnosti, koji nisu pristajali na licemerje ali čija je reč imala veliku težinu jer je bila tačna i oštra, nepomirljiva prema moćnicima što su nas u svakom smislu unazadili, politički, ekonomski, kulturno. Njegov autoritet proisticao je iz njegove doslednosti, istinitosti uverenja, iz snage i značaja dela koje je iza njega stajalo.“ (Filip David)

* NEkultura

Povratak Dobrice Ćosića na javnu scenu u velikom stilu

Kroz feljtone u dnevnim novinama, knjige Piščevi zapisi i Vreme zmija objavljene u državotvornom Službenom glasniku i neprestano oglašavanje u medijima, Otac Nacije ponovo je zauzeo mesto ključnog proizvođača nacionalističke ideologije koje mu oduvek pripada. Što je najgore, Ćosićeve koktele smućkane od krvi i tla sa velikim uživanjem konzumiraju pripadnici političke elite na čelu sa Borisom Tadićem i Vukom Jeremićem. Dok su u Srbiji na vlasti deca nacionalističke revolucije, Dobrica Ćosić i njegova dela (pisana uglavnom u žanru „knjiga-nož, knjiga-žica“) ne moraju da brinu za svoju budućnost. Za razliku od Srbije.

Kulturno-političko delovanje Emira Kusturice

Od formiranja masovne grobnice loših filmova na Kustendorfu (po uzoru na masovne grobnice „loših“ etničkih grupa), preko nesebične podrške štetočinskoj politici Vojislava Koštunice koja je doživela vrhunac na mitingu „Kosovo je Srbija“ kada je Kusturica bljuvao mržnju sa bine na političke neistomišljenike (šifra: domaći izdajnici) nazivajući ih miševima, pa do sukoba sa žiteljima Kremne kada mu se nacionalistička mržnja vratila kao bumerang – Kusturica se definitivno etablirao kao zakleti borac protiv civilizacije.

Klerofašizam i srbijanska kultura: Vrela krv Obraza

Vođu Obraza Mladena Obradovića Queeria je izabrala za naj frajera 2008.
PHOTO: QUEERIA

Klerofašistička organizacija Obraz je svojom delatnošću, nasiljem i ugrožavanjem manjinskih grupa, obeležila kulturnu scenu u Srbiji, pre svega prepoznatljivim manifestacijama nasilja, ali i time što su izborili pravo građanstva. Iako je ovu neregistrovanu šovinističku firmu MUP Srbije označio kao fašističku, organizatori projekcije filma Vrela krv, Bioskop Rex i B92 uputili su joj poziv da prisustvuje premijeri ovog dokumentarca. U galeriji Kontekst pedesetak pripadnika Obraza je 7. februara prekinulo otvaranje izložbe Odstupanje mladih umetnika i umetnica iz Prištine. Pre otvaranja dva pripadnika Obraza ušla su u galeriju i pocepala plakat na kojem je lik vođe Oslobodilačke vojske Kosova Adema Jašarija ubijenog u u sukobu sa srbijanskim snagama bezbednosti marta 1998. godine u selu Donji Prekaz. Članovi Obraza prekinuli su bodi art performans umetnika Gabrijela Savića Ra Disanje- hodanje- dodir koji se 4. jula održavao u Studentskom gradu u Beogradu. Izašli su na scenu, šutirali mikrofon, gurali umetnika i prisutne i pretili performeru. Povodom Bijenalne izložbe vizuelnih umetnosti balkanskog regiona pod nazivom „Zemlja, knjiga, mapa“ u Čačku, oktobra 2008. na centralnom gradskom trgu zavijorile su se zastave svih zemalja učesnica, a „obrazovci“ su zapalili zastavu Albanije. Izložba je organizovana u okviru proslave 600 godina od prvog pisanog pomena imena grada Čačka, a učestvovalo je više od 80 umetnika iz 23 zemlje. Na premijeru filma Lazara Lalića „Vrela krv“ u bioskopu REX došle su desetine pristalica organizacija 1389 i Obraz, na poziv organizatora, obučeni u jakne sa natpisom „Srbin“. (samo mesec dana ispred tog istog REX-a isti Obrazovci pretukli su jednog gej aktivistu)Godina u kojoj je tražena zabrana ove skupine za nju je bila jedna od najuspešnijih.

Biblioteka u pepelu

Zgrada Biblioteke Desanka Maksimović, izgorela je u požaru koji je izbio 1. aprila oko devet sati ujutru. Zgrada je stara 158 godina i nalazi se pod zaštitom države. Za manje od jednog sata, gotovo je potpuno izgoreo gornji sprat Biblioteke, na kojem su se nalazile najvrednije knjige i dokumenta. Skoro sve je uništeno u tom požaru. Nestala je i Zavičajna zbirka, što je nenadoknadiva šteta, a izgoreli su i kompjuteri sa skeniranim materijalom koji se odnosi na Zavičajnu biblioteku. Požar je izazvala direktorka Katarina Cokanović koja je opušak cigarete bacila u korpu za smeće u svojoj kancelariji. Zgrada biblioteke obnovljena je godinu dana ranije.

PHOTO: STOCK

Prvenstvo crkve nad ministarstvom kulture

U 2008. Pećka patrijaršija je dobila novo lice a dobio ga je i Sveti Sava na jednoj od najznačajnijih freski srednjevekovnog slikarstva u Srbiji, u manastiru Mileševo. Dva skandala zasenila su obnovu verskih objekata u 2008. godini. Naime, pećka Patrijaršija osvanula je jednog jutra drečavo crvena, a Sveti Sava je retuširan vodenim bojama pa izgleda kao pristojno našminkan i bez bora. Iako je Ministarstvo kulture donelo rešenje o obustavi radova na riznici i biblioteci manastira Mileševo, kao i adaptaciji stare štale u ekonomiji, vladika mileševski Filaret je nastavio radove. U oba ova slučaja država nije uspela da utiče na verske poglavare da zaustave skrnavljenje spomenika kulture. Čak ni ponovnim aktiviranjem Komisije za zaštitu kulturnih dobara od posebnog značaja nisu rešeni novonastali problemi.

Izvor: e – Novine