THE UFO HAS LANDED (Rhino, 2008)
Nova šetnja kroz „topografiju iščezlog sveta“. Letos nas je Raj Kuder pločom I, Flathead, služeći se tradicionalnim američkim muzičkim žanrovima kombinovanim sa epskim pripovedanjem protkanim briljantnim citatima i referencama, odveo u svet tzv. drag racinga, okončavši tako svoje zaranjanje u istoriju Kalifornije. (Uzgred, kako smo već na kraju godine, možemo slobodno reći da je u pitanju jedan od najboljih albuma u 2008.) Svega nekoliko meseci kasnije stiže i ovo kapitalno izdanje – antologija na dva diska, povod da svi zajedno još jednom pokušamo da prokrčimo svoj put kroz impresivnu Kuderovu karijeru, a samim tim i kroz sve one rukavce američkog tradicionalnog zvuka koje još uvek nismo dovoljno istražili.
UFO sadrži 34 pesme iz različitih perioda Kuderove karijere, koje je za ovu priliku odabrao njegov sin, Joakim. Numere nisu poređane hronološki. Kroz Kuderovu karijeru krećemo se skokovito – čas su to osamdesete, čas dvehiljadite, a najviše, kao što i treba da bude, sedamdesete. Paradise and Lunch, Into the Purple Valley, Boomer’s Story, i tako ti albumi. Tu i tamo Kuder mlađi uspostavlja i poneku tematsku vezu među pesmama. Ubrzo nakon Kešove Get Rhythm (sa sve fenomenalnom harmonikom Flaka Himenesa), koja otvara kompilaciju, dolaze pesme dvojice velikih ličnosti američke muzike čijim se opusom Kuder najviše bavio: Hadija Ledbetera i Vudija Gatrija, On A Monday, odn. Do Re Mi. Tu negde dođe i The Very Thing That Makes You Rich (Makes Me Poor), u kojoj Kuder briljira na gitari zajedno sa svojim pouzdanim saradnikom Dejvidom Lindlijem, kao i jedina dosad neobjavljena pesma Let’s Work Together, gde Kuder nastupa sa još jednim svojim starim saradnikom, Džimom Dikinsonom i beogradskim gostom Bakvitom Zajdikom. OK, da ne nabrajam dalje. Svaka pesma vuče sa sobom i priču u kojoj figurira poneko iz sjajne ekipe sa kojom je Kuder sarađivao tokom godina. Pored pobrojanih, nezaobilazni su i Džim Keltner i Van Dajk Parks.
To je jedan od glavnih razloga zbog kojih volim Kudera. Svaka njegova pesma upućuje na poneki segment američke muzike, i na ponekog muizčara, bilo iz prošlosti ili iz perioda u kojem je Kuder stvarao. Ekipu Kuderovih saradnika ne čine, međutim, samo muzičari. Jedan deo ove antologije bavi se i njegovim angažovanjem u oblasti filmske muzike. U tom smislu, Volter Hil je još jedan lik koji upotpunjava ovu sjajnu skupinu. Svu veličinu tog timskog rada može da dočara jedna poptpuno fascinantna fotografija koja se nalazi u bukletu ove antologije. Nastala je 1980. prilikom snimanja saundtreka za Jahače na duge staze. Pored Kudera i Hila, tu je i čovek koji je odigrao Bilija Talija u ultimativnom američkom filmu Grad izobilja, Stejsi Kič, sa svojim bratom Džejmsom (u filmu njih dvojica, dabome, igraju Frenka i Džesija Džejmsa). Tu su i muzičari, među kojima su dvojica starih Kuderovih saradnika, Džim Dikinson i Dejvid Lindli. Tako impresivna ekipa na jednom mestu ne viđa se često. A onda još čujete pesmu Jesse James, koja zatvara prvi disk antologije, tradicional u Kuderovom aranžmanu i postaje vam jasno šta sve stoji iza te fotografije. Sve je to deo jedne bogate tradicije muzičkog nasleđa i priča koje tvore američku mitologiju, a koja zahvaljujući ljudima kao što je Raj Kuder biva iznova preosmišljena i sistematizovana, nastavljajući da živi.
Pored odličnih fotografija, buklet sadrži i kraće tekstove samog Kudera o svakoj pesmi ponaosob. Iz njih između ostalog možete saznati kako su Kuder i Lindli naleteli na Džonija Keša dok su jeli kinesku hranu ili šta se Kuderu desilo jedne večeri u Holivudu dok je vozio svoj prvi auto, pakard kliper iz 1947. Ništa manje nije interesantan ni predgovor iz pera Majkla Ondatjea, čoveka koji je napisao Engleskog pacijenta i dobio Bukera za to. U pravu je ovaj tip kada kaže da ćete posle preslušavanja antologije The UFO Has Landed ponovo imati potrebu da sami za sebe uzvikujete neke od legendarnih stihova iz Kuderovih pesama, kao što su Why don’t you try me tonight ili Sorry baby but I can’t take you. Što se mene tiče, Jesus on the mainline, tell him what you want jeste fraza koju ovih dana najviše mrmljam sebi u bradu.
Izvor: B92 Rastko Simić