OBAMA PRVI PUT NA ĆIRILICI

Nebojša Đorđević   Kultura, Vesti

Srpska javnost uskoro će imati priliku da proceni da li je američki predsednički kandidat zaista „najbolji književnik koji je ikada ušao u svet politike”

Kritičari su Baraka Obamu proglasili najboljim književnikom koji je ikada ušao u svet savremene politike. „Smelost nade” je jedna od najprodavanijih knjiga u SAD, i u osnovi spada u mešovite književne vrste - autobiografija kroz koju je prikazan politički program za novu Ameriku. Memoari po pravilu označavaju kraj karijere, a „Smelost nade” obeležava jedan veliki politički početak.

Naslov knjige, kao i „Da, mi možemo” i „Promena u koju verujemo” slogani su koji kao eho prate novu zvezdu na političkom nebu Amerike i sveta. Obama je za samo četiri godine prošao put od kandidata za senatora države Ilinois do najpopularnije političke ličnosti na planeti.

On se čitaocima obraća lako razumljivim jezikom, na jedan duhovit način, mirnim tonom koji je istovremeno pun žara. Političar je koji se vešto bavi temama od nacionalnog i globalnog značaja, ali izdvaja ga sposobnost da se uhvati ukoštac sa problemima jednog prosečnog Amerikanca i njegove porodice. Kada se bavi svakodnevnim temama kao što su zaštita prava radnika, zdravstvena zaštita, zaštita prava manjina, problemi vaspitanja dece, sloboda seksualnog opredeljenja, sloboda veroispovesti, imate osećaj kao da neposredno razgovara sa vama, izbegavajući frazeologiju i uopštenost tipičnu za politički govor.

Ova knjiga se može preporučiti i studentima pravnih i političkih nauka, svima koji na ozbiljan način proučavaju međunarodne odnose, političarima, ali i onima koji vole da čitaju briljantne političke autobiografije. Kada sam pre osam meseci obavestio prijatelje i poznanike da nakon „Memoara” Dejvida Rokfelera nameravam da objavim knjigu Baraka Obame, najčešći komentar bio je: „Skromne su šanse da jedan Afroamerikanac postane predsednik Amerike”.

Kao i tada, tako i danas verujem u pobedu senatora Obame, ali njegov eventualni izbor za predsednika SAD nije razlog zbog kojeg objavljujemo ovu knjigu na srpskom jeziku. Prateći njegovu kampanju uglavnom na Si-En-Enu i čitajući „Smelost nade” postalo mi je jasno da se na zapadnoj strani sveta posle dužeg vremena pojavio harizmatičan lider koji sa sobom nosi optimizam, veru u ljudsku čestitost i razvoj. U predgovoru srpskog izdanja kongresmen iz Ilinoisa Melisa Bin piše: „Vizija budućnosti senatora Obame je vizija preobraženja. Kao Amerikanka srpskog porekla ponosna sam što će je podeliti sa narodom Srbije u izdanju ‘Smelosti nade’ na ćirilici. Nadam se da će knjiga biti ohrabrujuća za vas, kao što je bila za mene.”

Predgovor za srpsko izdanje napisao je i Dan Šomon, prijatelj i politički direktor Obamine kampanje za senatora Ilinoisa u Kongresu SAD: „Kao neko ko je proveo stotine sati sam sa Obamom u vožnji Ilinoisom, mogu reći da je on jedinstven čovek, koji veruje u Boga, porodicu i ljude uopšte”.

Barak Obama je sin jedinac afričkog imigranta i belkinje sa Srednjeg zapada. Kao pripadnik srednjeg staleža upisao se na Harvard i diplomirao pravo 1991. godine. Bio je prvi Afroamerikanac koji je postao urednik časopisa „Harvardska revija prava”. Pre nego što je postao mlađi senator Sjedinjenih Američkih Država iz Ilinoisa, bio je advokat građanskog prava i profesor pravnih nauka.

Vrtoglavi uspon njegove političke karijere počinje govorom koji je održao na Nacionalnoj konvenciji Demokratske partije u Bostonu 2004. godine. Čitavih 17 minuta, bez prekida i gotovo u jednom dahu, govorio je o svojoj viziji nove, pravednije, moralnije i odgovornije Amerike. Taj govor ga je učinio poznatim


izvan granica SAD, i počela je jedna neverovatna politička karijera. Američki i svetski analitičari još tada su mu predviđali budućnost prvog crnog predsednika SAD. Čak je i bračni par Klinton verovao u to predviđanje, ali tek nakon što Hilari Klinton ostvari ambiciju da postane prva žena predsednik.

Svi političari u izbornim kampanjama govore o promenama, ali Obami veruju kada ih najavljuje, upravo zbog snažnog ličnog pečata, snažne lične dimenzije u nastupu i iskrene, duboke vere u ono što govori. Barak Obama svoju politiku zasniva na povratku zaboravljenim moralnim vrednostima, na zdravom razumu, uspostavljanju dijaloga i prevazilaženju barijera.

Njegovi govori, gotovo propovedi, opisuju Ameriku onakvom kakva bi ona trebalo da bude, zemlja bez rasizma i straha, zemlja koju ne vode lideri koji su za to predodređeni svojim poreklom, zemlja u kojoj se poštuju moralna načela i principi, zemlja slobode i jednakih šansi za sve. Tajna njegove harizme je u tome što objedinjuje Ameriku, bogatu i siromašnu, belu i obojenu.

Za jedne novi Kenedi, za druge novi Martin Luter King, Barak Obama ih u suštini spaja, jer njegova misija je prevazilaženje podela koje opterećuju ne samo Ameriku već i savremeni svet.

Od 52 američke države jedna ima specifičnu vezu sa Srbijom. To je država Ilinois u kojoj je guverner Amerikanac srpskog porekla Rod Blagojević, predstavnik u Kongresu Amerikanka srpskog porekla Melisa Bin, a najveći grad Čikago u kome živi oko 600.000 Srba. Senator te države u Kongresu SAD je upravo Barak Obama.

Ova veza Baraka Obame i Srbije ne sme biti razlog za sindrom preteranih očekivanja u našoj javnosti, ali je ipak dovoljan početni kapital za bolje dane u srpsko-američkim odnosima nakon priželjkivane pobede mladog senatora iz Ilinoisa.

Izvor: Politika on line Goran Perčević

(Generalni direktor „Interkomerca” i
izdavač srpskog prevoda knjige Baraka Obame)



Postavite komentar