SMANJUJE SE VELIKO PLATNO

Nebojša Đorđević   Kultura

Darko Bajić, Slobodan Šijan i Stefan Arsenijević

TAPKAROŠI, kokice, žagor, komentari „znalaca”, samo su nostalgična sećanja generacija odraslih u bioskopu. Čarolija bioskopskog mraka, poslednje decenije, pretvorila se u Srbiji u sumrak bioskopskih sala. Nije kritično samo u prestonici, koja na svojih skoro dva miliona stanovnika ima samo 16 bioskopa, već i u svim ostalim mestima i gradovima. „Srpska Atina” odnedavno nema nijedan!

Odlukom rukovodstva „Zvezda filma”, u Novom Sadu, vrata bioskopa „Arena” i „Jadran” su od 20. novembra zaključana. Na inicijativu uprave grada, u sale bioskopa „Arena” je krajem prošle nedelje pušteno grejanje, ali su i dalje zatvorene. Oproštajnom projekcijom filma „Zrno utehe”, na kojoj se okupilo pedesetak filmofila, spuštena je zavesa na tradiciju dugu pola veka.

- Svi računi su blokirani, a najveća distributerska kuća „Tak” je obustavila isporuku filmova jer nemamo čime da ih platimo - objašnjava direktor „Zvezda filma” Boris Gigov.

Sa svoje dve sale i kapacitetom od 742 mesta, „Arena” je šezdesetih godina bila jedan od najlepših bioskopa u Evropi. Sedamdesetih i osamdesetih godina projekcije je godišnje pratilo oko dva miliona gledalaca.
U Kragujevcu trenutno postoje tri bioskopa, ali radi samo jedan - „Šumadija”. Bioskop „Radnički dom” izdat je privatniku i pretvoren je u kafić, dok je „Pionir” zatvoren pre tri godine zbog urušavanja plafona. I Kragujevčanima je Emir Kusturica najavio gradnju bioskopa u renoviranim fabričkim halama u krugu „Zastave” (prostoru koji je grad kupio prošle godine). Ugovor o tome još nije potpisan.

Jedini bioskop u Somboru - „Narodni”, letos je privatizovan, ali se vlasnik obavezao da ne menja delatnost. Po rečima Steve Vasiljevića, direktora preduzeća AD „Ekran”, u čijem se sastavu nalazi bioskop, finansijske podrške nema, već se sami finansiraju. Priprema se rekonstrukcija, pa će kada ona bude završena, broj sedišta sa 181 pasti na svega 51 mesto. Biće manji, ali udobniji. Inače, ovde se prikazuju vikend-predstave.

Umesto nekadašnje stare, dotrajale sale sa 713 mesta, danas se užički bioskop može pohvaliti savremenom opremom i komforom za gledaoce i sa dve sale (velikom sa 170 i malom sa 70 mesta). Podsećanja radi, Užičani su prvi posle Beograđana bili u prilici da uživaju u „pokretnim slikama”. Nemi film su prvi put odgledali pre 101 godinu, a 1930. je održana premijera tonskog ostvarenja.

Samo jedan privatni bioskop „LM”, u podrumu zgrade Doma sindikata, trenutno radi u Šapcu. U ovom zdanju postojala je još jedna veća bioskopska sala, ali se plafon pre više godina urušio. „Čačak film” je svojevremeno imao dva biskopa, koja su privatizovana sredinom septembra. Po rečima Miladina Vukosavljevića, direktora „Čačak filma”, privatizacija je označila spas za bioskope u gradu na Moravi, pa je jedini preostali bioskop u Čačku - „Sutjeska”, posle duže pauze, počeo da prikazuje filmove.

- Kupci su obećali da će čačanski bioskop opstati, a „Sutjeska” će postati najmoderniji bioskop u Srbiji, računajući i Beograd - kazao nam je Vukosavljević.

I Kraljevčani mogu da se pohvale jednim od najmodernijih bioskopa na Balkanu. U Multimedijalnom centaru „Kvart”, bioskopska sala raspolaže sa 248 luksuznih sedišta i opremljena je najmodernijom projekcionom „kinoton” tehnikom, „dolbi suraund JBL” zvučnim sistemom, kao i kvalitetnom scenskom rasvetom, a u foajeu je i kafić.

Subotica ima dva bioskopa. „Lifka”, čiji je osnivač lokalna samouprava, ima 56 sedišta i tri puta nedeljno prikazuje filmove, i to utorkom, četvrtkom i subotom. Reč je uglavnom o evropskoj produkciji. Bioskop „Korzo” je nedavno privatizovan, a filmske predstave ovde prikazuju se svake večeri.

U svim opštinama u Pomoravskom okrugu u okviru lokalnih kulturnih ustanova postoje i bioskopske sale, koje kubure sa lošim tehničkim uslovima, ali i malim brojem posetilaca. Početkom oktobra obnovljen je rad bioskopa u Rekovcu. Bioskop „Zvezda” u Boru (sada deo opštinskog Centra za kulturu), doskora se, uz prikazivanje filmova, izdržavao i izdavanjem poslovnog prostora. U Zaječaru radi bioskop „Timok”, koji se isključivo bavi prikazivanjem filmova, ali dodatno zarađuje iznajmljivanjem bioskopske sale za žurke, rođendane i razna veselja.

Grad Sremska Mitrovica nema bioskop. Bioskopska sala je prodata najpre jednom privatniku koji je ubrzo preprodaje drugom koji objekat koristi za kafanu. Pri centrima za kulturu i domovima kulture, po jednu bioskopsku salu imaju Stara Pazova, Ruma, Šid, Pećinci i Inđija.

U koncertnoj dvorani Doma kulture „Oslobođenje” u Novom Pazaru skoro svakodnevno se prikazuju razni filmovi koje, uprkos reklamama i obaveštenjima da je „sala zagrejana” gleda vrlo mali broj ljudi, često jedva po dvadesetak. Najstariji bioskop u Smederevu, čuvena sala „Svetlost”, posle skoro pola veka rada zbog gubitka koji pravi, moraće da se prilagodi ovom vremenu i potraži spas u novim sadržajima. Filmovi, najčešće nova ostvarenja, često se vrte i za pet ljudi.

- Piraterija, nedostatak zakona o kinematografiji, publika koja je odviknuta od bioskopa, učinili su da ovaj posao nema nikavu perspektivu - kaže za naš list Dragan Gergulov, direktor Radničkog univerziteta u Smederevu.

Od 2006. godine u Vršcu postoje dve bioskopske sale - „Sinema klub”, koji posluje u okviru Kulturnog centra „Vršac”, i Kongresno-muzička dvorana centra „Milenijum”. „Sinema klub” je ove godine radio samo do jula meseca zbog obaveza prema drugim projektima, ali i zbog veoma male posećenosti. Kapacitet od 70 mesta poslednji put bio je popunjen kada se prikazivao domaći film „Mi nismo anđeli 3″. U Kongresno-muzičkoj dvorani uglavnom se prikazuju domaći filmovi, četiri puta mesečno, za oko 40 gledalaca (od 540 mesta).

KAO DA NESTAJU PREKO NOĆI

SRPSKI filmovi su oduvek bili najgledaniji u domaćim bioskopima. Kako su se dvorane jedna za drugom zatvarale, od milion ili pola miliona gledalaca, filmovi domaćih autora koji postižu velike uspehe na međunarodnim festivalima, poslednjih godina beleže tek desetine hiljada gledalaca.

Po mišljenju mladog režisera Stefana Arsenijevića, koji je sa kratkim filmom „(A)Torzija”, osvojio brojna priznanja, do najboljeg evropskog kratkog filma i nominacije za „Oskara”, gledanost opada pre svega zbog nedostatka pristojnih bioskopskih sala.

- Siguran sam da ljudi ne žele da gledaju film na lošim kopijama, ali ako u bioskopu nemaju kvalitetnu sliku i ton, onda se ipak opredele za pirate - kaže Arsenijević. - Bioskopi su neophodan uslov za opstanak domaće kinematografije. Mislim da je filmska umetnost, pre svega briga o bioskopima, nepravedno zanemarenim od države i da bi se njenim angažovanjem situacija brzo popravila.
Sličnog je mišljenja i naš kultni režiser Slobodan Šijan, koji procenjuje da bi, pre svega, grad trebalo da vodi više računa o bioskopima, kao što brinu o pozorištima.

- Bilo bi nemoguće da neko kupi zgradu pozorišta, jer bi se svi pobunili, kako u bioskopima rade anonimni ljudi, to se radi maltene preko noći - misli Šijan. - Ne treba ništa novo da izmišljamo, dovoljno je da uzmemo neke od evropskih modela, kao, recimo, u Norveškoj. Tamo postoji čitava mreža bioskopa po zemlji, koji su nekada bili kao kod nas domovi kulture. Taj novac se zatim sliva u državnu kasu i finansira se domaća kinematografija. Jedan od svetlih bioskopa je bioskop u Boru i „Balkan” u Beogradu, koji je zahvaljujući Darku Bajiću pretvoren u oazu domaćeg i autorskog filma. Potrebno je samo da država, a pre svega grad, stanu iza takvih entuzijasta.

Jedan od entuzijasta Darko Bajić kaže da su u ovom trenutku jedino gledaoci svesni koliko je bioskop „Balkan” uspeo za samo nekoliko meseci da promoviše srpski, filmove iz regiona i evropski film. Nada se da će i grad, kao i Ministarstvo kulture, uvideti značaj bioskopa kao institucije za domaću kinematografiju i uskoro i finansijski podržati ovakve projekte.

- Trenutno Banjaluka ima više bioskopa po stanovniku nego Beograd, što je nedopustivo - rekao je Dinko Tucaković, umetnički direktor Muzeja kinoteke. - Prodaja „Beograd filma” bila je samo kulminacija propadanja bioskopske mreže, tako da su gledaoci upućeni jedino na sineplekse, dok u samom centru grada ne postoje dve-tri pristojne dvorane, uključujući i Muzej kinoteke. (B. NIKOVIĆ)

DESET SUŠNIH GODINA

POSLEDNJA bioskopska predstava u vranjskom bioskopu „Sloboda” održana je pre više od deset godina. Sala u Domu kulture zatvorena je još pre toga, pa je Vranjancima najbliži bioskop u Vladičinom Hanu. Od tada je bilo nekoliko inicijativa da Vranje ponovo dobije bioskop, ali su se sve neuspešno završile. Tako da grad od 60.000 stanovnika nema nijedan bioskop.IZ STEČAJA U DISKOTEKU

U JEDINOM aktivnom bioskopu u Nišu, „Domu Vojske Srbije”, projekcije filmova povremeno se otkazuju, jer ne dođe više od petoro gledalaca. Poslednjih godina zatvorena su tri bioskopa. „Vilingrad” i „Park”, koji su u sastavu „Nišfilma”, zatvoreni su pre dve godine zbog stečaja, a sala nekadašnjeg bioskopa „Čegar” pretvorena je u diskoteku. U toku su pregovori sa Emirom Kusturicom o izgradnji multimedijalnog centra, koji bi zauzimao površinu od 4.000 kvadratnih metara.

PAO PLAFON

LOZNIČANI svake nedelje u Centra za kulturu „Vuk Karadžić”, na programu imaju po dve projekcije dva filma. Gledalaca je sve manje, pa bioskop, praktično, egzistira zahvaljujući budžetu ove ustanove. Simbol Gornjeg Milanovca, bioskop „La Sinema” već godinama ne prima publiku, zbog opasnosti da će se na nju, umesto filmskih utisaka, srušiti - plafoni! U pozorišnoj, odnosno bioskopskoj sali Doma kulture, bivšeg Doma Vojske, ove godine je održana samo jedna predstava igranog filma. Uz mnogo pozorišnih.

Izvor: Večernje novosti Ekipa dopisnika „Novosti”



Postavite komentar