POLA VEKA “SLATKOG ŽIVOTA” FEDERIKA FELINIJA

Nebojša Đorđević   Film, Kultura

Vlasti Riminija, rodnog grada Federika Felinija obeležiće pola veka od pojave njegovog filma “Sladak život”, satiričnog pogleda na raskalašni život rimskog “džetset” društva. Jubilej filma, snimljenog 1959. i premijerno predstavljenog početkom 1960, biće obeležen 2009. i u Los Anđelesu, kao počast čoveku koji je često postavljao pitanje: “Zašto koristiti dve reči kada je njih deset dovoljno?”.

Proslava je u Riminiju počela prošle sedmice, međunarodnom konvencijom o “Slatkom životu”, uz govore filmskih kritičara, sociologa, psihoanalitičara, kompozitora, etimologa i jednog sveštenika. Učesnici su dva dana razmatrali sve aspekte 178-minutnog crno-belog filma koji je promenio filmsku istoriju. Felini, koji je umro 1993. u Rimu, važi za Boga među ljubiteljima filma, a njegov “Sladak život” postao je prava ikona. Zbog toga ne iznenađuje činjenica što je konvencija za neke predstavljala vrstu religioznog iskustva, priliku za razgovor o predmetu obožavanja s istomišljenicima, prenosi Beta.

Odvratan život

Kada je film “Sladak život” prvi put prikazan Vatikan je naveo da bi njegov naziv trebalo da bude “Odvratan život”, a jedna ljutita starija žena zaustavila je Felinija u Rimu i kazala mu da “veže kamen oko vrata i udavi se u najdubljem moru”. Ipak, skandal je podstakao uspeh filma izvan Italije. “Sladak život” imao je uticaj na brojne režisere, a i danas ostavlja trag na novim generacijama.

“Naša uloga je da sačuvamo i prenesemo istorijsko sećanje na Federika Felinija”, kazao je Vitorio Boarini, direktor fondacije koja nosi ime italijanskog režisera. Ta fondacija organizuje seminare i izložbe, objavljuje knjige, a četiri puta godišnje i “Felinijevske studije”, uz teme poput značaja vozova i mora u rediteljevom ekspresionizmu. “Felini je bio umetnik čiji su uticaj, kulturna i intelektualna snaga dopirali daleko izvan filma. Njegova kreativnost, njegovi crteži, njegovo pisanje, muzika koju je birao, uticali su na umetnost i društvo u celini”, kazao je Boarini. Prošle sedmice, u fondaciji je otvorena izložba pod nazivom “Knjige o mojoj kući”, koja obuhvata knjige što ih je Felini čuvao kod kuće i što su uticale na njega - od stripova i krimi romana do Frojda i Sokrata.

Film “Sladak život”, s Marčelom Mastrojanijem, Anitom Ekberg i Anuk Eme, smatran je skandaloznim u vreme kada se pojavio. Junak filma je novinar Marčelo, a njegov pomoćnik je fotograf koji se preziva Paparaco, što je danas skoro u svim jezicima naziv za agresivnog uličnog fotografa. “Izraz ’sladak život’ i reč paparaco postali su deo svakodnevnog jezika u Americi”, kazala je Elen Harington s Akademije za film, koja dodeljuje Oskare, i gde će od 24. januara do 19. aprila 2009. trajati izložba o Felinijevoj “Knjizi mojih snova”. “Film je istinski predvideo kulturu slavnih u Americi, koja je toliko prezisićena i preterana. Paparaci su svuda i moja mala deca već znaju tu reč pošto nam postojanje tih stvorenja na neki način ugrožava život u Los Anđelesu”, rekla je još Haringtonova.

Oskari

Felini je dobio pet Oskara. Oskara za najbolji strani film dobio je za filmove “Ulica” (1956), “Kabirijine noći” (1957), “Osam i po” (1963), “Amarkord” (1974). Za “Sladak život” nagrađen je gran prijem žirija festivala u Kanu 1960, a Oskara za životno delo dobio je 1993. Zlatni lav za životno delo festivala u Veneciji dodeljen mu je 1985.

Izvor: Građanski list

Postavite komentar