PROŠLE nedelje Svetislav Basara predstavio je do sada najpotpuniji izbor svojih priča pod imenom „Izgubljen u samoposluzi“ u izdanju Grafičkog ateljea „Dereta“. Ovih dana stavio je tačku na novi roman koji će poslati u štampu za nekoliko dana.
* Kako će se zvati roman, o čemu je reč?
– „Dnevnik Marte Koen“. Roman će se tako zvati. A znam i podnaslov: „okultno u KPJ u periodu 1928-1988“. Temu otkriva podnaslov. To je, ukratko, mešavina fantastike, faktografije, istorijskih činjenica, marksizma i crne magije. Polovina likova su fiktivni, druga polovina su stvarne, uglavnom mrtve ličnosti, iz posleratnog perioda koje su zdušno stvarale ambijent u kome će izbiti poslednji rat. Pre nekoliko dana sam završio rukopis. Za nedelju dana knjiga izlazi iz štampe.
* Iz kog perioda su priče u zbirci „Izgubljen u samoposluzi“? Ima li neobjavljivanih?
– Petar Arbutina nije uvrstio neke koje ne bih ni ja. Znači gotovo sve moje priče od prve zbirke „Priče u nestajanju“ do poslednje „Majmunoopisanije“. Ima i nekih koje su objavljivane po časopisima, ali ne i u knjizi, pa bi ovo bila njihova premijera.
* Kako vam se one sada čine?
– Ne znam. Nemam nameru da ih čitam. Najnovije su mi na vrh glave zbog ispravki, promena, čitanja, korekture. One stare ne mogu više da čitam. Valjda se nisu mnogo promenile. Videćemo da li su izdržale probu vremena.
* U Vašim pričama i romanima nestaje jasna granica između književne fikcije i realnosti, života i smrti, jave i sna. Da li čoveku našeg vremena garantujete jedino – iluziju?
– Nije problem što te granice nestaju u romanima i pričama. Problem je što nestaju u stvarnosti. Mada, ni to nije problem. Kad god zapadnem u pesimistička raspoloženja, kad god me narastajuća degeneracija i involucija navedu na crne misli, setim se šta je o našem dobu rekao Grigorije Dvojeslov. Vredi citirati: „Pri okončavanju noći i svanjivanju dana, pre izlaska sunca, mrak je na neki način izmešan sa svetlom. Potom potpuno iščezava noćni mrak i zavladava svetlo dana koji dolazi. Slično se i suton ovog sveta izmešao sa zorom budućeg te su neke od njegovih mračnih strana očigledne zbog mešanja sa duhovnim.“ Preovlađujuća konfuzija je u stvari nagoveštaj skorog preobražaja.
* Da li je zlatno doba jedne poslastičarnice, koju pominjete u priči „Letnji solsticij“ – vreme kada još uvek postoje gramofoni sa trubom, telefoni sa ručicom i spori automobili, zapravo zlatno doba čovečanstva koje je zauvek prošlo?
– Ma kakvo zlatno doba. To vreme između polovine šezdesetih i polovine osamdesetih bilo je samo predah. Potrajalo je to dvadeset godina. Nama se to čini dugo, ali u istoriji – to je samo trenutak. Ja nekako uvek više verujem u teška vremena. Nekako su mi stvarnija. Korisnija. Znate šta kažu bogoslovi: ako nemaš iskušenja, moli Boga da ti ih podari. Periodi koje nazivamo „mirnim“, „lepim“, bla, bla, bla, zapravo su rasadnici dekadencije.
* Objasnite nam stanovište da se decenijama ili čak vekovima u Srbiji odvijala akumulacija nestvarnosti i da je loše funkcionisala realnost.
– Hajde da se malo bavim advertajzingom. Odgovoriću na ovo pitanje jednom rečenicom iz romana: „Mitomanija i laž su sama srž našeg nacionalnog identiteta.“ Mi smo kao oni vazda neodrasli provincijski momci koji u jesenjim danima zabavljaju društvo pripovedanjem svojih izmišljenih pustolovina. Da biste saznali više o akumulaciji nestvarnosti i lošem funkcionisanju realnosti, bolje je čitati tekstualne uratke apologeta lokalne izmišljotine zvane „nacionalni identitet“. Kažem „lokalne“ jer nacionalni identitet donekle postoji tamo gde ljudi imaju identitet i integritet. Pogledajte političku scenu. Takav skup šarlatana i lažovčina gotovo da je nemoguć. Ovde je moguć. I zato, osim inercije i socijalne entropije, ovde ništa drugo nije moguće.
* Menja li se nešto po tom pitanju?
– Ne. Stvari će biti sve gore i gore. Na scenu stupaju veštiji lažovi.
* Upozoravali ste da smo postali sumorno društvo, bez duhovitosti. Kako da je povratimo?
– E pa, mislim da to nije moguće. Smisao je kao benzin. Kad nestane benzina, auto stane. Onda treba uzeti neku kanticu i otići do najbliže pumpe. Tako se to radi. Ovde jok. Naši šoferi sede u zaustavljenom automobilu i razmišljaju da li da se učlane u Auto-moto savez Moskve ili u Uniju vozača Vašingtona. Pa kad odluče i kad ih prime u neki savez, onda očekuju da će neko iz auto-moto društva potegnuti iz Rusije ili Amerike da im donese benzin. Nema u takvom ambijentu duhovitosti. Gotovo. Završeno. End of story.
* Da li ste i dalje politički (stranački) aktivni?
– Ne. Politika me više uopšte ne interesuje. Čak ni na nivou kafanskih razgovora.
DEMOKRATE I KRIPTOBOLJŠEVICI
* Godinama ste upirali prst u srpsku politiku i predočavali njene razorne posledice. Ocenite sadašnje srpske političke vođe, koalicije i njihovu strategiju.
– Šta reći. Imamo koaliciju demokrata i kriptoboljševika. Ovde-onde u svim partijama naletimo na ponekog čestitog čoveka. Uglavnom su to lažovi, lopovi, neradnici i propalice.
Izvor: Večernje novosti Bane ĐORĐEVIĆ