Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

NOVI ROMAN ĐERĐA KONRADA

Roman „Odlazak od kuće i povratak kući“ prikazuje detinjstvo u sređenom, građanskom svetu koji nestaje sa početkom Drugog svetskog rata.

Đerđ Konrad, jedan od najznačajnijih mađarskih i savremenih evropskih pisaca, gost je druge regionalne konferencije Srpskog PEN centra u Beogradu. Juče je predstavljen Konradov novi, autobiografski, roman „Odlazak od kuće i povratak kući“, u prevodu Arpada Vicka, i u izdanju „Arhipelaga“. Inače, Arpad Vicko je na srpski preveo dvanaest knjiga eseja i romana Đerđa Konrada.

Prema rečima Gojka Božovića, direktora i glavnog urednika „Arhipelaga“, ovaj novi Konradov roman deo je buduće autobiografske tetralogije koja nastaje iz piščeve potrebe da ispriča svoju uzbudljivu životnu priču, protkanu istorijskom dramom.

– Roman „Odlazak od kuće i povratak kući“ prikazuje detinjstvo u sređenom, građanskom, svetu, koji nestaje sa početkom Drugog svetskog rata. To je i svojevrsni bildungsroman, roman o odrastanju, jer vremenom junak stiče svest o tome da u svetu ništa nije izvesno, niti sigurno, pa ni postojanje roditeljskog doma. Roditelji bivaju odvedeni u Aušvic, a dečak nastavlja da se skriva u Budimpešti. Đerđ Konrad poseduje neporecivu sposobnost da male i svakodnevne događaje ispuni jakim simboličkim smislom. U svojoj stalnoj potrebi da spozna stvarnost, Konrad prikazuje ideološku smenu, sa zrelošću posmatrajući svoj život i obnavljajući detinji pogled na svet – primetio je Gojko Božović, dodajući da se romani i eseji Đerđa Konrada tiču svih nas, jer govore o temama čiji smo svedoci i savremenici.

– Knjige Đerđa Konrada počivaju na snažnoj esejističkoj osnovi, u njima je postojan susret sa pitanjima ideologija, politike i društva. To su priče koje su u 20. veku menjale život ljudi Istočne Evrope – naglasio je Božović.

U razgovoru sa novinarima Đerđ Konrad je napomenuo da je, pišući ovaj deo svoje autobiografije, imao nameru da oživi prošlost i da rekonstruiše stvarnost na što tačniji način.

– Takva priča obično počinje detinjstvom, u onom trenutku kada bivamo svesni sebe. Pošto je Gestapo 1944. godine odveo moje roditelje, morao sam da se suočim sa mogućnostima i nemogućnostima opstanka. Uzbudljivo je preživeti u razdoblju kada je smrt sasvim izvesna. To je kao kada u kartanju imate pre šansu da dobijete lošu kartu – rekao je Konrad, sećajući se tog strašnog dana kada je sa sestrom i dva brata od tetke u poslednjem trenutku napustio rodni grad i pobegao u Budimpeštu.

– Čovek odrasta onda kada se suočava sa mogućnošću smrti i kada postaje odgovoran ne samo za svoj, već i za živote svojih bližnjih – primetio je.

Đerđ Konrad setio se i svog povratka u rodni grad Berećoujfal, koji, kako kaže, uvek nosi u srcu, i suočenja sa činjenicom da se stari, građanski način života više nikada neće vratiti. Razdoblje od 1947. do 1989. godine Konrad spominje kao vreme u kojem je sloboda pojedinca bila ugrožena. Iako poseže za događajima iz svoje prošlosti, Konrad smatra da je sve što se dešava u čoveku razlog za pisanje. Dodaje da će sledeći deo njegove autobiografije početi letom 1999. godine.

– Mislim da će ovaj projekat trajati sve dok i ja budem trajao – rekao je Đerđ Konrad.

Izvor: Politika M. Vulićević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *