Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

RESTAURIRANO RAFAELOVO REMEK DELO

Ekipa restauratora iz Firence, predvođena Patricijom Ritano, uspela je da, posle 10 godina strpljivog rada, „vaskrsne“ Rafaelovu sliku „Bogorodica s češljugarom“. Slika će već početkom novembra biti izložena u Firenci, u Palati Mediči, a potom se „vraća kući“, u galeriju Ufici

Oživeti neku staru, gotovo zaboravljenu sliku, vratiti je iz „mrtvih“, to je najveće moguće zadovoljstvo koje stručnjaci za restauraciju mogu doživeti, izjavila je ove nedelje u Firenci Patricija Ritano, presrećna što je njoj i njenoj ekipi uspelo da „vaskrsnu“ sliku „La Madonna del Cardellino“ (Bogorodica s češljugarom) majstora Renesanse, Rafaela.

Reč je o slici Bogorodice na kojoj se vide i dva dečačića – jedan je Isus Hrist, a drugi Jovan Krstitelj. Među njima je češljugar, ptica koju Jovan pruža Isusu. Češljugar, poznat i pod imenom štiglic ili štiglić, simbolizuje na ovoj slici patnje koje će Isus Hrist kasnije doživeti – zato što, u potrazi za hranom, ta ptica provodi mnogo vremena na šiblju oštrog trnja.

Rafaelo Sancio (Raffaello Sanzio), van Italije poznatiji kao Rafael, živeo je od 1483. do 1520. godine, a ovu sliku (ulje na drvetu), dugu 107, a široku 77 centimetara, naslikao je 1506. godine kao venčani poklon bogatom trgovcu Lorencu Naziju.

Nazijeva kuća se, međutim, sama od sebe srušila 1547. godine, a Rafaelov venčani poklon se raskomadao na tačno 17 parčadi.

Rafaelov savremenik, Ridolfo Girlandajo, pokušao je da spasi sliku, pa ju je nekako skrpio zakucavanjem eksera, preko kojih je prevukao nešto boje da se pukotine ne bi videle.

Slika je kasnije postala deo kolekcije slavne i moćne porodice Mediči iz Firence, koja je i sama, u više navrata, angažovala stručnjake za restauraciju. No, sa tehnikom iz onog vremena, bio je to uzaludan posao.

Sada, pak, posle punih 10 godina marljivog, strpljivog i upornog rada 30-godišnje Patricije Ritano i njene ekipe, slika je kao nova!

„Dugogodišnji rad se isplatio, jer rezultat je fantastičan“! izjavio je, tim povodom, Rojtersu Marko Čati, šef Odeljenja za restauraciju slika državnog instituta „Opificio delle Pietre Dure“ iz Firence (ime instituta bukvalno znači „Ured za tvrdi kamen“).

Sa slike je potpuno nestala stoletna skrama mrke boje, a podebeli sloj vekovima nagomilavane prljavštine je iščezao kao da ga nikad nije ni bilo.

Bogorodičini obrazi su ponovo rumeni, a njene haljine su ponovo jarko crvene i nebesko plave boje. Slika je toliko živopisna da onaj ko se nađe ispred nje gotovo da čuje žubor potoka u pozadini, koju čini prekrasan toskanski pejzaž.

„Restauratori su kao lekari koji leče čoveka, ali ne od neke posebne bolesti, već celo čovekovo biće… Mi smo, zbog ovog pacijenta, doživeli mnogo zebnje i straha, proveli smo ko zna koliko besanih noći“, kaže Čati.

Restauratori imaju jedno zlatno pravilo kojeg se strogo drže: nikad ne žuriti, vreme nikada ne sme biti problem. Tako je bilo i u ovom slučaju, pa su Patricija Ritano i njena ekipa proveli pune dve godine samo u ispitivanju slike, u razmišljanju s koje strane da se s problemom uhvate u koštac.

„Nekad se dešava da provedemo par godina razmišljajući kako da restauriramo neku sliku da bismo na kraju odlučili da, ipak, odustanemo ako je suviše velik rizik da original bude ozbiljno oštećen“, kaže gospođa Ritano.

Srećom, u slučaju „Bogorodice s češljugarom“, nije bilo tako.

Raniji struccnjaci, koji su pokušavali da restauriraju ovu sliku, pokrivali su pukotine na slici i ta mesta premazivali bojom – preko Rafaelove.

Patricija Ritano je, međutim, uklonila sve što je dodatno premazivano, nastojeći da prodre „unutar“ slike da bi tamo otkrila što je moguće više originalnog Rafaela.

Zaustavljala se kad god bi dosezala do prvobitnog, providnog laka kojim je Rafael premazivao svoje gotove slike – zato što je znala da je sve ispod toga originalno, Rafaelovo.

Da se neko sa strane, dok je rad na restauraciji trajao, slučajno zatekao u radionici Patricije Ritano i njene ekipe, pomislio bi da je u bolnici, jer su svi nosili bele mantile, a u njihovom razgovoru su se pominjali rendgen, kompjuterska tomografija, laseri…

Na kraju su svi ti „lekari“ bili zadovoljni, njihov trud se višestruko isplatio, jer je „pacijent“ potpuno „ozdravio“! Gospođa Ritano kaže da je toliko vremena provela sa ovom slikom („više nego s mojom ćerkom“) da je sigurna da ona sada „bolje poznaje sliku nego sam Rafael“.

„Pitam se da li je Rafael, gore na nebu, zadovoljan… Možda će mi se javiti odozgo nekom SMS porukom“, šali se Patricija.

Slika će već početkom novembra biti izložena u Firenci, u Palati Mediči, u okviru izložbe o restauraciji slika, a potom će se vratiti svom dugogodišnjem domu, u sobu 26 galerije Ufici (Uffizi).

Izvor: B 92

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *