Poznati domaći pisac, esejista, pesnik i prevodilac s nemačkog jezika Zlatko Krasni preminuo je u 57. godini života, potvrdila je juče Tanjugu njegova porodica. Iako krhkog zdravlja, neumorno je bio posvećen knjizi, takoreći do poslednjeg dana. Tek koji dan u nazad u Berlinu, u renomiranoj „Brehtovoj kući“, održao je književno veče na kome je bio predstavljen njegov književni portret – portret pre svega pesnika i prevodioca koji je ovdašnjoj čitalačkoj publici svojim prevodima približio nemačke pisce i poete, ali i srpske tamošnjim ljubiteljima knjige.

Nije dočekao da mu budu objavljivanje knjige poezije i proze u Nemačkoj i Austriji, koje bi uskoro trebalo da se nađu pred publikom. Austrijski časopis Podijum, koji mu je poverio predstavljanje savremene srpske književnosti, moraće da traži novog autora. Krasni je to smatrao veoma značajnim projektom, ne samo za srpsku književnost, već za srpsku kulturu uopšte, i zato se nadao i pomoći Ministarstva kulture.

Srbin češkog porekla, Krasni je rođen 1951. u Sarajevu, a diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku za germanistiku, gde je 1977. i magistrirao. Bio je urednik različitih književnih časopisa, domaćih i stranih, i autor više zbirki poezije – Puni čas (1980), Tvrđava (1984), Za odbeglim bilom (1990), Stazama zmijskog jezika (1991), Majstori (1992), Dijadema u odaji jada (1995), Košuta u duši (1997), Razdeljeni rečima (1999), Crni angel (2000), Mitlesebuch (Berlin, 2005), Pisma Horaciju i Potpis – Autografo (2006).

Ima više od 70 knjiga prevoda na i s nemačkog, a prevodeći srpske autore na taj jezik zaslužan je za međunarodnu slavu mnogih od njih. Autor je pet antologija nemačke poezije i proze. Napisao je dve knjige ogleda – Melanholija evropskog intelektualca (1997) i U vrtu doktora Kitahare (2005). Poneo je više nagrada za poeziju, među kojima Pečat varoši sremskokarlovačke, „Branko Ćopić“ i „Milan Rakić“, kao i nagrade „Ljubiša Jocić“ za prepev i Nagrade izdavača BiH za prevod 2004.

Izvor: Građanski list