Sastav „Depeche Mode“ najavio je na pres konferenciji 6. oktobra u Berlinu datume predstojeće stadionske turneje, u okviru koje će nastupiti 20. maja 2009. u Beogradu, sa članom ovog popularnog benda, Endruom Flečerom za B92 razgovarao je Tomislav Grujić.

Depeche Mode su do sada, na neki način, zaobilazili Srbiju. Svirali ste u nekoliko susednih zemalja, ali u Srbiji nikada…

Nije bilo namerno. Zaista ne znam zašto nismo ranije svirali u Beogradu. U svakom slučaju, to nema veze sa Srbijom kao zemljom.

Kada se planira turneja, logika je da se ide od tačke A do tačke B, pa C, i tako dalje. Na prethodnoj turneji smo, recimo, prvi put svirali u Bukureštu i Sofiji. Znamo da na Balkanu i bivšoj Jugoslaviji imamo mnogo obožavalaca, ali iz nekog razloga smo taj prostor ranije uglavnom zaobilazili. Išli smo u Mađarsku, Poljsku, Rusiju, ali ne znam zašto nismo bili kod vas.

U svakom slučaju, radujemo se dolasku u Beograd, jer tu nikada nismo bili, znamo da ima zanimljivu istoriju i sigurno će biti dobro.

Da li se vaši koncerti razlikuju u zavisnosti od toga da li prvi put svirate u nekoj zemlji?

Ne baš. Svaka zemlja nam je ravnopravna i svaka svirka je podjednako važna kao i bilo koja druga. Nismo takav tip benda, ali ponekad se koncerti razlikuju i ponekad sviramo različite pesme. Nećemo uraditi ništa posebno samo zato što dolazimo u Beograd, ali sama činjenica da smo u tom gradu i da će publika, siguran sam, biti neverovatna, biće dovoljna da damo sve od sebe.

Posle toliko godina u muzičkom biznisu i posle toliko turneja, da li je nova serija koncerata samo posao koji treba da se obavi, ili vas to i dalje uzbuđuje, barem povremeno?

Pošto smo prvenstveno elektronska grupa, uvek nam je bilo važno da idemo na turneje i pokažemo publici da i takva muzika može biti dobra uživo. Snimanje i živi nastupi su dve polovine naše karijere i to je bilo tako od početka. Obe su nam podjednako važne i zato i imamo toliko ljubitelja širom sveta.

Poslednjih godina sve više izvođača svira sve više koncerata. Koliko kriza u muzičkoj industriji »tera« bendove da češće idu na turneje?

Živa muzika je popularnija nego ikada, zapravo muzika uopšte. Problem je sa snimljenom muzikom, čija prodaja je dramatično opala. To je priličan problem za mlade bendove, jer diskografske kuće smanjuju posao, ne potpisuju toliko puno novih izvođača, vrlo su konzervativne i igraju na sigurno. Ta depresija traje već više godina, ali u nekom trenutku muzička industrija će izaći iz krize, jer muzika zaista jeste toliko popularna i neprestano se menja. Recimo, naš novi album – o njemu sada treba da razmišljamo na potpuno drugačiji način nego što smo to činili na početku i u većem delu karijere. To je ranije uglavnom bila formula: snimiš album, radiš intervjue, objaviš album, ideš na turneju. Internet je sve promenio i sada ima toliko mnogo ideja, da treba dobro da se razmišlja koja je dobra, a koja nije. Sve je to veoma interesantno.

Kad smo već kod vašeg novog albuma, kako taj posao napreduje? Čuli smo deliće dve nove pesme i one zvuče prilično impresivno.

Martin nije pio alkohol 3 godine i njegov novi porok je „E-Bay“. Stalno kupuje stare sintisajzere i ritam mašine. Bukvalno svakog dana stiže nova sprava u studio i isprobavamo ih kako zvuče. Veoma je interesantno, kao u stara vremena…

Da li postoji neki album „Depeche Mode“ koji biste želeli da prevaziđete, da li uopše razmišljate na taj način?

Ne posebno. Pokušavamo da mislimo na sadašnjost i da napravimo što bolju ploču. Ne govorimo sebi da treba da napravimo album koji će biti bolji od »Violator« ili nekog drugog. Dobro je što imamo mnogo fanova širom sveta i to nam pruža slobodu da snimamo ono što želimo, a ne ono što bi radio ili TV stanice želele da napravimo.

Muzika koju ste pravili 80-ih godina XX veka smatrana je u to vreme za, recimo, futurističku. Kako ti se čini to što su neki današnji bendovi njom inspirisani, a prati ih epitet »retro«?

Neki to rade na dobar način i ne smatraju ih za retro. Ako to rade pametno. Opet, neki drugi su očigledno retro, ali to važi i za bilo koju deceniju, zar ne? Neki veliki bendovi su preuzeli sjajne motive iz 1960-ih, ali su ih na neki način prikrili tako da su jedva prepoznatljivi.

Ali, sa druge strane, osamdesete važe za deceniju koja je najviše ismevana…

Ne slažem sa tim, mislm da je to bila sjajna decenija za pop muziku, pogotovo rane osamdesete. Svi bendovi su se trudili da budu razičiti i svi su zvučali razlčito. Mislim da je danas jedna od velikih grešaka to što se većina bendova trudi da izgleda i zvuči isto kao drugi.

Da, bila je to smešna decenija – frizure su bile odvratne, odeća koju smo nosili je bila grozna, ali bilo je dobro vreme za pop muziku. U jednom trenutku britanski bendovi su držali 8 od prvih 10 mesta na američkoj listi – „Human League“ i ostali…

Osamdesete su ismevane zbog drugih razloga, ne muzičkih. Mi smo se uvek trudili da se držimo podalje od svega toga. Nema nas na kompilacijama iz 80-ih, to smo uvek odbijali. Važno nam je da nas smatraju za bend današnjice, a ne 80-ih. Protiv toga smo se uvek borili, ali ne zato što mislimo da su osamdesete glupe. Ima mnogo pozitivnih stvari u toj deceniji.

Šta je bilo ključno za „Depeche Mode“ da prežive osamdesete? Bilo je grupa koje su u to vreme bile popularnije od vas, ali ste ih vi sve nadživeli.

Nismo bili u velikoj diskografskoj kući. »Mejdžori« vole da »muzu« umetnike i da ih vode u pogrešnom smeru. Mi smo imali diskografsku kuću „Mute“ i Daijela Milera (Daniel Miller), koji su nam dozvolili da od pop grupe postanemo mnogo ozbiljniji bend, a i sama kompanija je postala veoma cenjena. Imali smo sreće u tom pogledu.

Na kraju, poruka za publiku u Srbiji…

Hvala svim obožavaocima u Srbiji, izvinjavamo se što nismo bili ranije, ali sada se radujemo dolasku u Beograd. Nadam se da i ćemo imati slobodan dan i malo obići grad. Vidimo se u maju…

Izvor: B 92 Tomislav Grujić