Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

ROMAN VLADISLAVA BAJCA DOBIO NAGRADU „BALKANIKA“

Roman Vladislava Bajca „Hamam Balkanija“, ovogodisnji je dobitnik ugledne međunarodne nagrade „Balkanika“ za najbolju knjigu objavljenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini.

Roman Vladislava Bajca „Hamam Balkanija“, u izdanju „Arhipelaga“ iz Beograda, ovogodisnji je dobitnik ugledne međunarodne nagrade „Balkanika“ za najbolju knjigu objavljenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini, saopsteno je 5. oktobra u Skoplju.

Odluku je doneo sedmočlani ziri sastavljen od uglednih profesora univerziteta, kriticara i pisaca iz svih zemalja clanica, a Bajac je tako postao drugi srpski pisac koji je dobio „Balkaniku“ za 11 godina postojanja te nagrade, saopstio je „Arhipelag“.

Nagrada „Balkanika“ ustanovljena je 1996. godine, a njen prvi dobitnik bio je David Albahari, za roman „Mamac“.

Među dosadasnjim dobitnicima su i bugarski pisac Anton Doncev, grcki Nikolas Bakolas i albanski Fatos Kongoli.

Nagrada „Balkanika“ podrazumeva prevođenje nagrađenog romana na sve balkanske jezike, u izdanju izdavaca koji su clanovi Fondacije „Balkanika“, kao i međunarodnu promociju nagrađene knjige.

Osim nagrađenog romana „Hamam Balkanija“, u najuzem izboru za nagradu „Balkanika“ bili su „Trazenje Miloske Venere“ grckog pisca Takisa Teodoropulosa, „Licni svetovi“ makedonske knjizevnice Ljiljane Dirjan, „Novi anđeo“ albanskog pisca Baskima Sehua, „Crna kutija“ bugarskog pisca Aleka Popova, kao i knjiga pesama rumunske pesnikinje Aure Kristi.

Roman „Hamam Balkanija“ objavljen je polovinom juna 2008. godine, u izdanju „Arhipelaga“ i za kratko vreme je postao jedan od najcitanijih novih domacih romana.

„Hamam Balkanija“ predstavlja uzbudljivu i promisljenu pricu o dva istorijska vremena i junacima smestenim u prostoru između dva identiteta. Istorijska vremena romana „Hamam Balkanija“ su XVI vek i nase vreme, dok su junaci te snazne proze, u kojoj se licne drame pretapaju sa dramaticnim istorijskim događajima, Mehmed – pasa Sokolovic i kodza Mimar Sinan, Sulejman Velicanstveni i veliki vezir Rustem – pasa, ali i savremeni turski pisac i Nobelovac Orhan Pamuk, kao i sam Vladislav Bajac, Alberto Mangel i Alen Ginzberg, Lenard Koen i Sjon, Alan Stivel i vođa ETA Raul T., Cedomil Veljacic i Geri Snajder…

Komponovan tako da se u njemu naizmenicno smenjuju XVI vek i nase vreme, cirilicna i latinicna poglavlja, roman „Hamam Balkanija“ je proza o identitetu i o dvojstvima koji se otvaraju u istorijskim i izmisljenim junacima sa stvarnim imenima.

To se pogotovo vidi u sudbini Mehmed – pase Sokolovica, cija je drama identiteta između velikog vezira i nekadasnjeg mladog monaha Baja Sokolovica, Srbije i Turske, hriscanstva i islama, duznosti i intime, istorije i privatnosti.

Pripovedanje Bajca predstavlja iznutra tu podvojenost, pokazujuci njene primere i na upecatljivim i slavnim savremenim sudbinama. U njegovom romanu ne susrecu se samo dva sveta, vec ono sto je mnogo teze – dva sveta u jednom te istom coveku. Takođe, na izuzetan nacin susrecu se i dva grada – Istanbul i Beograd.

Izvor: Beta/Studio B

One Response

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *