MOĆ I SJAJ VIZANTIJE

Mirjana Stanojevi?   Kultura, Slikarstvo, Vesti

KRAJEM oktobra - 25. idućeg meseca, otvara se najveća izložba vizantijske umetnosti u Velikoj Britaniji u poslednjih pola veka. Izložba se realizuje u saradnji Kraljevske akademije iz Londona i Muzeja Benaki iz Atine, i trajaće do kraja marta iduće godine.

Na izložbi u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu biće izloženo oko 300 eksponata, među kojima i pet iz beogradskog Muzeja primenjene umetnosti. Četiri su iz kolekcija ove kuće kulture, a jedan eksponat je u vlasništvu Pećke patrijaršije.

Na postavci “Vizantija 330-1453″ biće izložene i dragocenosti iz crkve svetog Marka u Veneciji, kao i retki eksponati iz zbirki vizantijske umetnosti iz nekoliko zemalja - pre svega iz Rusije, Ukrajine i Egipta, ali i iz američkih kolekcija. Na ovom studijskom predstavljanju kulture vizantijskog komonvelta učestvuje
više od 80 kulturnih institucija
sa najreprezentativnijim materijalom, a u toj elitnoj reprezentaciji je i beogradski Muzej primenjene umetnosti.

Iz kolekcija MPU publika će u Londonu videti ikonu sv. Dimitrija, koja je izrađena na Svetoj gori, na prelasku 14. u 15. vek, i predstavnik je umetnosti “Moravske škole”. Izvanredno slikana, na intimistički način, ova ikona je često oduševljavala publiku na inostranim izložbama. Među eksponatima iz MPU je i kameja u jaspisu Hrista Pantokratora okovana srebrom, iz 13. veka, čiji se pandan - Bogorodica Odigitrija, čuva u Hilandaru. Kameja Hrista Pantokratora u zelenom jaspisu na srebrnom okovu iz 17. veka ima i pozlatu i plavi i zeleni emajl, aplikacije od sedefa i staklene paste. Posebna je atrakcija vizantijski paradni mač s kraja 14. veka iskovan u Carigradu ili Solunu, sa gravurama i aplikacijama od zlata, dug više od jednog metra. Mač je vrhunsko delo primenjene umetnosti i spada u veoma retke predmete iz tog perioda, kako zbog svoje starosti, tako i zbog izvanredne očuvanosti. Ručna kadionica iz 14. veka nađena je u Janjevu, i livena je u bronzi. Ručka je još jedno vrhunsko delo primenjene umetnosti, a služila je prilikom dugih, pre svega svetogorskih noćnih službi.

Zvono vlastelina Rodopa, koje će posetioci izložbe u Londonu videti, spada u raritete, jer su Turci tokom 17. veka uništili većinu crkvenih zvona, pretapajući ih u topove i druga oružja.

Izložba u londonskoj Kraljevskoj akademiji sledi hronološke tokove umetnosti moćnog i dugovečnog vizantijskog carstva, obuhvatajući i dugi istorijat odnosa umetnika i njihovih mecena. Vizantinci su se smatrali predstavnicima vrhunske civilizacije svoga doba. To će se i prepoznati kroz umetnost punu intelektualne, emocionalne i duhovne energije.

Izvor: Večernje novosti Savo Popović
Oceni:



Postavite komentar