FILM OLIVERA STOUNA O DŽORDŽU BUŠU

Nebojša Đorđević   Film, Vesti

Američki reditelj Oliver Stoun predstavio je svoj najnoviji film “W”, o sadašnjem američkom predsedniku Džordžu Bušu, koji u američke bioskope stiže 17. oktobra, tri nedelje pre predsedničkih izbora u SAD.

To je priča o bezličnom tipu koji postaje predsednik najveće sile na svetu, kaže slavni reditelj, poznat po svojim levičarskim stavovima.

Suprotno očekivanjima, film nije nemilosrdna kritika američkog predsednika i njegove administracije već komedija koja govori o burnoj mladosti razmaženog sina predsednika (Džordž Buš stariji je stolovao u Beloj kući od 1989. do 1993.), koga glumi američki glumac Džoš Brolin dok Elizabet Benks tumači lik prve dame, Lore Buš.

Naklonjen alkoholu i lepim devojkama, mladi Džordž Buš se ni po čemu ne izdvaja i dugo ne pokazuje nikakvo interesovanje za politiku.

Nešto kasnije postaje guverner Teksasa, funkciju će obavljati šest godina, da bi potom u dva navrata bio izabran za predsednika SAD.

Sadašnji, 43. po redu američki predsednik, koji je tokom svog mandata pokrenuo dva rata - u Avganistanu i Iraku, verovatno je najomraženiji predsednik u američkoj istoriji.

“Kako je moguće da je jedan takav čovek postao predsednik?”, pita se reditelj.

“To je neverovatno. To je sasvim običan čovek koji čak ne ume ni da govori već frflja”, dodaje on.

Film, koji je snimljen sa malim budžetom i glumcima koji su pristali da igraju za niske honorare, nije imao podršku u Holivudu i malo je falilo da ne bude realizovan.

“Svi studiji su nas odbili. Bili biste iznenađeni da saznate koliko ljudi u svetu filma odbija da njihovo ime bude povezano s nekim političkim projektom”, kaže Stoun.

“Imam simpatije za Buša kao čoveka. Pedest miliona ljudi glasalo je za njega, i to dva puta”, rekao je on, navodeći da je američki predsednik daleko talentovaniji političar od svog oca i da je dugo podsećao na Regana sve dok nije postao omražen.

Stoun je u svojim ostvarenjima često obrađivao značajne događaje u istoriji SAD: rat u Vijetnamu sa filmom “Vod”, ubistvo Džona Kenedija (JFK), ostavka Ričarda Niksona (Nikson) i teroristički napad od 11. septembra 2001. (Svetski trgovinski centar).

U dosadašnjoj karijeri je osvojio tri Oskara: za najbolji scenario za “Ponoćni ekspres” 1979, i za najbolju režiju 1987. i 1990. za “Vod”, odnosno “Rođen 4. jula”.

Izvor: B 92



Postavite komentar