Nebojša Đorđević - DVE PESME

Aleksandra Radovanović   Poezija

BALADA O MESECU LUTALICI

Ljubav iznad svega…
I Pesnik po njoj tako stiže do Meseca…
Pred njim iskočiše: Jan Bibijan sa buketom ruža
I Oskar Vajld, koji reče dobrodošlicu:
“I ja znam da mene, za koga cveće znači deo želja,
čekaju suze u čašicama neke ruže…”
…I SLIKAJU UNUTRAŠNJU PRIRODU PREDMETA,
NJIHOV ŽIVI, OČOVEČENI LIK…
Samo, što ovde suze imaju oblik zvuka
I život odzvanja u rondo za pravu liniju,
strukturom muzičkog toka.

MESEC JE USPAVANA ZEMLJA,
Ovde su PREDELI ležerne, OPSEDNUTE VEDRINE
Ti ljubavlju mnogo zvučiš,
Nastaviš li tako, rado bih se menjao sa tobom - reče Mesec…
Što više tonova i buketa, od suza bih imao vodu
A ponekad bi umesto svih vas uzgajao ruže i bio pesnik-
Skočio na Zemlju sa samog sebe,
Dok bi sve novine u sutrašnjem izdanju objavile:
PESNIK UBIO SAMOUBICU!

 

INTERFERENCIJA DVA LASERSKA ZRAKA UNUTAR HOLOGRAFSKOG MATERIJALA

-Vladanu Radovanoviću

 

Budeš li POGLED NIZ TELO,
Oko tebe okrenuće se
moćni obruč nota,
jedna celina u svakom deliću,
koja je sama sebi hologram
uzima predah da se prilagodi tvom glasu…
Ako promeniš ugao slušanja
izlomićeš zvuk, u kome
tri lica oblaka traže
dublji nivo realnosti,
POLIEDAR, koji
uzima dinamički raspon,
visoku stabilnost geometrije
tvojiih bedara…
SAZVEŽĐA SU KAO SLOVA
koja sadrži tvoj glas -
Moje slušanje odlazi k njemu.



Postavite komentar