Bio je 7. jun 1993. godine kada je ovaj svet napustio jedan od najtalentovanijih košarkaša koje je „kraljica igara“ podarila – Dražen Petrović. U saobraćajnoj nesreći kod mesta Denkerhof u Nemačkoj „košarkaški Mocart“ i jedan od najvećih šutera svih vremena izgubio je život kada je na njegov automobil marke „Golf II“ naleteo kamion. U trenutku nesreće on je spavao na suvozačevom mestu, dok je vozilom upravljala njegova devojka.
Svet je ostao u šoku, skamenjen informacijom da više neće na košarkaškim parketima NBA lige gledati nadolazeću zvezdu Nju Džersi Netsa.
Dražen Petrović karijeru je počeo u Šibenci gde su svi videli o kakvom se raskošnom potencijalu radi. Godine 1983. doneo je svom timu titulu prvaka SFR Jugoslavije, što mu je bila odskočna daska za prelazak u slavnu zagrebačku Cibonu. Sa „vukovima“ se dva puta peo na krov Evrope, a onda ga je put odveo u madridski Real.
Samo jedna sezona bila je dovoljna da mu obezbedi prelazak u najjače takmičenje na svetu – NBA, gde mu je realno i bilo mesto. Nakon ne baš uspešne epizode u Portland Trejl Blejzersima, gde je uglavnom bio rezerva legendarnom Klajdu Dreksleru, usledio je trejd snova u Nju Džersi Netse.
U dve sezone koliko je nosio majicu „mrežica“ postao je jedan od najboljih strelaca NBA lige. Amerikanci, ali i čitav svet divili su se ovom momku, a Redži Miler, nekadašnji as Indijane Pejsers, opisao je Dražena Petrovića u sledećim rečima:
– On je jugoslovenska verzija mene!
Večito uporan, doveo je sebe do neslućenih visina, a u čemu je bila tajna i sam Dražen Petrović je svojevremeno govorio:
– Nikada nisam propuštao jutarnje treninge. Dolazio sam u halu pre svih, bili smo samo čistačice i ja. Postavljao sam stolice i provlačio loptu kroz njih, tako sam vežbao driblanje. Uživao sam u tome. Nema nikakvih tajni. Sve je u jednostavnosti. Uporno radim i ponavljam svoje vežbe. Nakon 16. godine pristupio sam teškom i ozbiljnom radu. Svaki dan treniram, dugo i naporno.
Dražen Petrović (1964-1993) tokom kratke, ali bogate karijere, četiri puta bio je proglašavan najboljim evropskim igračem, bio je MVP Svetskog prvenstva u Španiji 1986. godine, uvršten među 50 najboljih igrača u istoriji košarke, a FIBA ga je posthumno (2007), uvrstila u svoju Kuću slavnih.
U njegovu čast zagrebačka Cibona povukla je iz upotrebe dres sa brojem 10, dok je nakon tragične pogibije Nju Džersi Nets poslao u istoriju njegov dres sa brojem 3.
Izvor: Sportal.rs