SVET JE VEĆ 20 GODINA BEZ DRAŽENA PETROVIĆA

Nebojša Đorđević   Sport

Bio je 7. jun 1993. godine kada je ovaj svet napustio jedan od najtalentovanijih košarkaša koje je “kraljica igara” podarila - Dražen Petrović. U saobraćajnoj nesreći kod mesta Denkerhof u Nemačkoj “košarkaški Mocart” i jedan od najvećih šutera svih vremena izgubio je život kada je na njegov automobil marke “Golf II” naleteo kamion. U trenutku nesreće on je spavao na suvozačevom mestu, dok je vozilom upravljala njegova devojka.

Svet je ostao u šoku, skamenjen informacijom da više neće na košarkaškim parketima NBA lige gledati nadolazeću zvezdu Nju Džersi Netsa.

Dražen Petrović karijeru je počeo u Šibenci gde su svi videli o kakvom se raskošnom potencijalu radi. Godine 1983. doneo je svom timu titulu prvaka SFR Jugoslavije, što mu je bila odskočna daska za prelazak u slavnu zagrebačku Cibonu. Sa “vukovima” se dva puta peo na krov Evrope, a onda ga je put odveo u madridski Real.

Samo jedna sezona bila je dovoljna da mu obezbedi prelazak u najjače takmičenje na svetu - NBA, gde mu je realno i bilo mesto. Nakon ne baš uspešne epizode u Portland Trejl Blejzersima, gde je uglavnom bio rezerva legendarnom Klajdu Dreksleru, usledio je trejd snova u Nju Džersi Netse.

U dve sezone koliko je nosio majicu “mrežica” postao je jedan od najboljih strelaca NBA lige. Amerikanci, ali i čitav svet divili su se ovom momku, a Redži Miler, nekadašnji as Indijane Pejsers, opisao je Dražena Petrovića u sledećim rečima:

- On je jugoslovenska verzija mene!

Večito uporan, doveo je sebe do neslućenih visina, a u čemu je bila tajna i sam Dražen Petrović je svojevremeno govorio:

- Nikada nisam propuštao jutarnje treninge. Dolazio sam u halu pre svih, bili smo samo čistačice i ja. Postavljao sam stolice i provlačio loptu kroz njih, tako sam vežbao driblanje. Uživao sam u tome. Nema nikakvih tajni. Sve je u jednostavnosti. Uporno radim i ponavljam svoje vežbe. Nakon 16. godine pristupio sam teškom i ozbiljnom radu. Svaki dan treniram, dugo i naporno.

Dražen Petrović (1964-1993) tokom kratke, ali bogate karijere, četiri puta bio je proglašavan najboljim evropskim igračem, bio je MVP Svetskog prvenstva u Španiji 1986. godine, uvršten među 50 najboljih igrača u istoriji košarke, a FIBA ga je posthumno (2007), uvrstila u svoju Kuću slavnih.

U njegovu čast zagrebačka Cibona povukla je iz upotrebe dres sa brojem 10, dok je nakon tragične pogibije Nju Džersi Nets poslao u istoriju njegov dres sa brojem 3.

Izvor: Sportal.rs



Postavite komentar