SIMO B. GOLUBOVIĆ je rođen 16.marta 1947. godine u Ravnima, opština Mostar, Bosna i Hercegovina. Učiteljsku školu i Pedagošku akademiju završio je u Mostaru. Radio je u nekoliko škola u stolačkoij opštini: Brštanik, Dabrica, Hodovo i Rotimlja, a zatim u Mesnoj zajednici “4.juli“ Mostar i Vazduhoplovnoj industriji “SOKO“ Mostar.

Od 1992. godine živi u Deliblatu opština Kovin. Radio je i u Osnovnoj školi “Paja Marganović“ Deliblato, potom u OŠ u Marmorku, opština Kovin, a nakon toga u OŠ “10. oktobar“ i “Sonja Marinković“ u Subotici i u Školi u prirodi “Ivo Lola Ribar“ Palić. Trenutno živi i stvara na Paliću.

Član je i jedan od osnivača Kluba pesnika “Orfej“ Subotica. Glavni je i odgovorni urednik izdanja ovog Kluba.  Član je i Književne zajednice Jugoslavije. Osnivač je i utemeljitelj pesničke manifestacije DEČJI PESNIČKI MARATON SUBOTICA. Bavi se književnom kritikom. Napisao je veći broj književnih prikaza i književno-kritičkih recenzija.

Objavio je pet poetskih knjiga i  jedan roman, koji je za rukopis nagrađen drugom nagradom na 29.književno-publicističkom konkursu Fondacije “Dragojlo Dudić“, 2000. godine.

ISTINU ZAISTA TI KAŽEM

KAŽEM TI, ZAISTA TI KAŽEM

I

Kad zmiju na putu vidiš
ili je zaobiđi
ili preskoči
nikad joj je gledaj u oči
bolje je sa puta siđi.

Zmija je zmija
i biserom kada sija.

II
Nemam nikakav svoj kej
niti pred sobom bolji zaklon
do svojih grudi koš.
Poželeo oganj kao Prometej
jakost kao zakon
i mnogo toga još.

III

Pređeš li plahu reku
preko mosta ljubavi
čto dugom obale spaja
doći ćeš u snove
neke nove
al’ nikad
nikad do kraja.

IV

Vatra se poznaje dimom.
Tražiti vatru po dimu
kada severac ječi
– utopljeniku je pružiti reči.

V

Kažem ti,
zaista ti kažem:
Istinu ako tražiš,
naći ćeš
tu na početku.
Kreni
i ne stoj više.
Kad staneš,
istina je na svršetku.

Put ako tražiš
bez raskršća,
ne traži hlad,
uspone sve treba proći
i doći
u jedan večiti hlad.

VI

Imam jednu dolinu želja,
snova velko brdo,
imam srce puno veselja
i življenje jedno tvrdo.

VII
ELI, ELI, LAMA SABAKTANI

Bog je po liku svome
stvarao ljude.

Pa neka bude!

Po čijjoj meri
stvaraše zveri?

VIII
SRCE BEZ KUSURA

Srce u plamenu,
plamen u duši,
duša u oblaku,
oblak u nebu,
nebo u prostoru,
prostor u vremenu,
vreme u meni
– ja u nevremenu.