KULTIM - književnost, poezija, stvaralaštvo, kultura » Blog Archive » REŠENJE ZAGONETKE ZVANE ATLANTIDA

REŠENJE ZAGONETKE ZVANE ATLANTIDA

Nebojša Đorđević   Kultura, Vesti

Novo delo Gavina Menziza pod nazivom „Iščezlo carstvo Atlantide, koje je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna, donosi brojne dokaze o do sada manje poznatoj, ali vrlo mogućoj sudbini Atlantide.

Za više od 2500 godina otkako je Platon zabeležio priču egipatskih sveštenika o čudesnom carstvu Atlantidi, o toj misterioznoj civilizaciji napisana je impozantan broj knjiga. Umesto još jednog čistog ploda ljudske bujne mašte, penzionisani oficir britanske mornarice, koji se već decenijama bavi istorijom pomorstva, i autor je dva globalna bestselera, nudi ovom knjigom, kako kaže „konačno razotkrivanje najveće istorijske zagonetke”.

„Iščezlo carstvo Atlantide” čitaocima predočava smelu ali nimalo neosnovanu tvrdnju da su „Atlantiđani” otkrili Ameriku pre bezmalo 4.000 godina, i vladali ogromnom sredozemnom imperijom koju je prirodna stihija zbrisala sa lica zemlje oko 1500. godine stare ere. Knjiga je ilustrovana crno-belim i kolornim ilustracijama.

Pre nego što počne da čita ovu knjigu, čitalac bi trebalo da se upozna sa polemikama i osporavanjima zvaničnih istoričara Menzizovih dveju prethodnih knjiga, „1421-godina kada je Kina otkrila svet” i „1434-godina kada je veličnastvena kineska flota doplovila do Italije i podstakla Renesansu”.

Čim se pojavila prva knjiga 2002. u kojoj autor „dokazuje” da su Kinezi oplovili celu zemaljsku kuglu vek pre Magelana, krenula je lavina osporavanja „argumenata” koje je on naveo, ali to nije smetalo, ili je čak doprinelo uspehu knjige kod čitalaca. Menziz je nesporno veoma talentovani pisac koji ume da vešto izmeša prikupljene podatke i da ih složi tako da njegove teze zvuče uverljivo.

Najbolji delovi ove, kao i dve sledeće knjige (o kontaktu kineskih pomoraca sa najumnijim ljudima Italije u prvoj poloivni 15 veka, i najnovija o pomorskoj imperiji koju su stvorili žitelji Krita pre skoro 4000 godina) se odnose na opise „prikupljanja dokaza” koji neodoljivo podsećaju na avanture Indijana Džonsa.

Menziz je stekao armiju sledbenika, saradnika koji mu svesrdno pomažu da prikupi što više materijala koji bi, kao u slučaju Minoske civilizacije, išli u prilog tezi da je ta, nesumnjivo visoko razvijena kultura bronzanog doba, bila takva pomorska i trgovačka sila da su njeni trgovački brodovi stigli do Severne Amerike na zapadu i Indije na istoku.

Verziju da je mitska Atlantida bila u Egejskom moru i da je centar bio ostrvo Santorini, (nekadašnja Tera), koje je dobrim delom nestalo u erupciji vulkana ( 1550 godine pre nove ere), lansirali su neki ozbiljni arheolozi pre nekoliko decenija, kada su na tom ostrvu nađene freske koje pripadaju kritsko-mikenskoj kulturi.

Takođe, niko ne osporava da su čak tri brodske olupine pronađene pre petnaestak godina duž maloazijske obale Turske, kritskog porekla, a da njihov kargo potvrđuje da su pre 3310 godina graditelji luksuznih palata na Kritu, imali razvijene trgovačke veze širom Mediterana.

Sledi, naučno utvrđena starost lokaliteta na ostrvima u Velikim jezerima na granici SAD i Kanade koja se poklapa sa vremenom najvećeg uspona Minojske civilizacije u drugom milenijumu pre nove ere i gde se u velikim količinama kopao bakar izuzetne čistoće. Da li je, kao što tvrdi Menziz, taj bakar transportovan iz Amerike za Evropu i to preko Velike Britanije, na minojskim brodovima, što je Minojce učinilo gospodarima Evrope bronzanog doba?

Menzizovoj tezi o Minojskoj imperiji ide u korist i to da se kraj eksploatacije bakra u Americi, kao i gašenje glavnih centara bronzanog doba, poklapa sa propašću minojske kulture izazvane prirodnim katastrofama koje su pogodile taj deo Sredozemlja.

Male su šanse da se potpuno pouzdano sazna da li je Paltonova priča o Atlantidi tačna, ali je potraga za jednom od mogućih verzija u knjizi „Iščezlo carstvo Atlantide”, koju je opisao sjajni pripovedač Gavin Menziz, bivši komandant podmornica, fasinantno zabavno štivo, koje će, do poslednje reči, držati pažnju čitalaca.

Izvor: B92/Tanjug



Postavite komentar